Logovanje

Za kompletan sadržaj sajta je potrebno učlaniti se



Statistika DL baze

Download baza trenutno ima
506 fajla / fajlova, u 167 kategorije. Ukupan broj preuzimanja fajlova od 1. aprila 2011. god. je 584706 puta
rade
grfic_reklama2
dodaj_fajl

GRFić na FB

Jooble posao

Nađi posao na portalu jooble

PONUDA I POTRAŽNJA POSLA

Zemlja:Jooble SrbijaJooble HrvatskaJooble Bosna i Hercegovina
 
Građevinarstvo
Novi konstruktivni sistem (QuaDror) PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:50

Uzbudljivi novi konstruktivni sistem predstavljen je na Design Indaba konferenciji u Kejptaunu. QuaDror, koji je izmislio i patentirao Dror Benshetrit (Dror Benšetrit), jeste sistem prostorno geometrijskih utega inspirisan raznovrsnošću i strukturalnim integritetom elemenata koji se međusobno blokiraju.

Kao što mađioničar otkriva tajne svoje magije, tako i Dror Benšetrit otkriva iznenađujuće jednostavan mehanizam iza ovih struktura koga jedinstvenim čini kompleksna interakcija elemenata koji se međusobno blokiraju. Od prostog modela bloka do nosećeg elementa mosta, QuaDror sistem pokazuje svoje mogućnosti u svim veličinama.

Posle četvorogodišnjih ispitivanja koja su se fokusirala na eksperimentisanje i saradnju, tim Drora Benšetrita razvio je sistem koji pokazuje enormnu snagu i veliku adaptibilnost u konfiguraciji različitih oblika. Raznovrsnost sistema QuaDror jeste prednost koja ga čini jedinstvenim, prvenstveno zbog njegove sposobnosti da se prilagodi stalno menjajućem svetu.

Geometrija konstruktivnog sistema koja ih je vodila u njihovim istraživanjima, dovela je do zaključka da se sistem može primenjivati na pet načina. Tih pet namena skoro da nemaju granica, i mogu se koristiti pri: izgradnji objekata, podeli prostora, infrastrukturnim projektima, fenestraciji (pojam se u arhitekturi koristi da bi označio postojanje određenog niza, reda ili kompozicije) i pravljenju umetničkih instalacija.

Tim je, takođe, predložio korišćenje QuaDror sistema u izgradnji kuća kao odgovor na porast svetske populacije beskućnika i predviđen rast potrebe za stanovanjem. Finansijsko isplativi domovi težili bi pragmatizmu kao i lakoći transporta zbog njihove kompaktne geometrije i mogućnosti slaganja. Predloženi komplet delova dovoljan za izgradnju oko 1.750 domova, uključujući i QuaDror univerzalne sastave, može da bude transportovan u jednom kontejneru od 12m. Po dostavi, sistem se sklapa, inkorporišući lokalne materijale za omotač i grede. Prve QuaDror kuće, po predviđanjima, gradiće se 2012. godine u Sijera Leoneu i Brazilu.

bm170502
bm170503

»Zainteresovani smo za transformativnu moć dizajna kao međuzavisni odgovor na socijalne, ekonomske i ekološke probleme. Naš rad je interaktivni proces izmišljanja i davanja (infra)strukturi i sveobuhvatni sistem za poboljšanje našeg načina života. U stvari, mi verujemo da dizajneri i korisnici postaju ko-kreatori,« kaže Dror Benšetrit.

Kratak pregled glavnih prednosti

Podeoni zidovi: Od unutrašnjih zidova do zvučnih barijera pored autoputeva, konstruktivni sistem QuaDror pruža istu stabilnost kao i puna kocka, koristeći samo 20% njene mase. Potporni zid može da izdrži uraganske vetrove bez ikakvih dodatnih oslonaca, istovremeno pokazujući odlična akustična svojstva.

Arhitektonski sistem: Korišćenje tipičnih greda sa QuaDror sistemom zglobova dozvoljava neverovatnu brzinu izgradnje i kompletno odvajanje konstrukcije i fasadnog omotača.


preuzeto sa www.gradjevinarstvo.rs
 
Trajnost betonskih konstrukcija PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:47

Prema saznanjima velikog broja svetskih eksperata, pre svega onih koji su uključeni u rad pojedinih svetskih asocijacija na području betona i armiranog betona, armirani beton propada alarmantnom brzinom u priobalnim područjima Bliskog i Srednjeg Istoka i čitavog Sredozemlja. Veliki broj armiranobetonskih konstrukcija, izgrađenih u ovim klimatskim regionima, jedva da dočeka 15-20 godina pre prvih ozbiljnih sanacija. Za stručnjake kojima su ovi regioni poznati, evidentno je da je ovaj problem bio odavno prisutan, ali su tek nedostaci koji su uočeni na većem broju velikih i skupih konstrukcija, uglavnom onih izgraćenih u zemljama izvoznicama nafte tokom poslednjih 20-tak godina, skrenuli svetsku pažnju na ovaj problem.

zou004

Činjenica da timovi konsultanata velike svetske reputacije i poznati svetski izvođači izvode betonske konstrukcije koje počinju da ispadaju iz eksploatacije znatno pre očekivanja, navodi na zaključak da razlozi propadanja armiranog betona u žarkim priobalnim područjima ovih regiona nisu u potpunosti shvaćeni, iako je puno toga već poznato. Mnoštvo konsultanata i izvođača je uistinu pokušavalo da sledi i poštuje međunarodno priznate propise i standarde iz oblasti betona i bilo bi vrlo pogrešno sve neuspehe pripisati nekompetetnosti građevinara.
 
MOGUĆI OBLICI I UZROCI DEZINTEGRACIJE KONSTRUKCIJA

Trajnost armiranobetonskih, odnosno prethodno napregnutih konstrukcija prvenstveno je ugrožena korozijom armature u betonu. U uslovima umerenih i hladnijih klimata, u tom smislu najveći neprijatelj betonskih konstrukcija je veća primena soli za odmrzavanje kolovoza. U uslovima toplih mora korozija armature uslovljena je pre svega značajnom koncentracijom hlorida u morskoj vodi, u tlu, u podzemnoj vodi i u atmosferi.

Trajnost konstrukcija od betona, možda ne u tako ozbiljnoj meri kao hloridi, ugrožavaju i sulfati, putem tzv. sulfatne korozije betona. I ova vrsta korozije najviše je izražena kada su u pitanju konstrukcije u blizini mora, ali isto tako i u kopnenim područjima bogatim sulfatima. Kao što je poznato, pod sulfatnom korozijom betona najčešće se podrazumeva hemijsko delovanje sulfata sa trikalcijum-aluminatom C3A u prisustvu vlage, pri čemu dolazi do stvaranja ekspazivnog jedinjenja etringita.

Ostali oblici dezintegracije betona i betonskih konstrukcija povezani su sa kristalizacijom soli na betonskim elementima (salt weathering), sa pojavom prslina usled skupljanja, prslina usled temperaturnih razlika i usled različitog termičkog širenja agregata i cementnog kamena i dr.

beton - trajnost

Mada se svi napred navedeni oblici dezintegracije betona i betonskih konstrukcija, javljaju i u kontinentalnim klimatskim uslovima, u uslovima kakvi vladaju na toplim morima njihova pojava je znatno češća, procesi se odvijaju brže i trajnost objekta je manja, posebno u neposrednoj blizini mora. Razloga za ovo ima više, ali najznačajnija su sledeća dva:

  • koncetracija hlorida i sulfata generalno je znatno veća
  • usled povišenih temperatura procesi dezintegracije betona, odnosno betonskog čelika su ubrzani, u poređenju sa ovim pojavama u kontinentalnim klimatskim područjima i područjima hladnih mora.

Uticaj povišenih temperatura, koje su u uslovima toplih mora prisutne tokom većeg dela godine, na trajnost betona i betonskih konstrukcija, prvenstveno se ogleda u sledećem:

  • u povećanoj poroznosti cementne paste i betona, usled povećane količine vode, a radi dobijanja odgovarajuće, potrebne ugradljivosti i obradljivosti betonskih smeša,
  • u ubrzanoj početnoj hidrataciji cementa, koja za posledicu ima nepovoljnu strukturu pora u cementnoj pasti, tj. Stvaranje krupnijeg pornog sistema; ovakav porni sistem utiče na znatno povećanu vodopropustljivost betona, a samim time i povećanu penetraciju hlor-jona, koji iniciraju koroziju čelika u betonu,
  • u povećanom riziku od pojave prslina usled plastičnog skupljanja, skupljanja usled sušenja, temperaturnih razlika i nekompatibilnosti termičkog širenja agregata i cementnog kamena,
  • u ubrzanom procesu karbonatizacije, intezivnoj koroziji armature kao i ostalih dezintegracionih procesa u betonu (sulfatne korozije, kristalizacije soli i dr.)

Agresivne soli, posebno na samoj obali ili širem obalnom području, sadržane u tlu, u podzemnoj vodi, u talasima i kapima morske vode nošenim vetrom, kao i u isparenjima, u vazduhu, predstavljaju drugi, takođe vrlo ozbiljan spoljni faktor agresije na beton i konstrukcije od betona.

FIZIČKO-MEHANIČKA SVOJSTVA KOJA UTIČU NA TRAJNOST BETONSKIH KONSTRUKCIJA

Razmotrićemo nekoliko faktora za koje se smatra da utiču na trajnost betonskih konstrukcija. To se pre svega odnosi na zapreminsku masu, upijanje vode, vodonepropustljivost, otpornost na dejstvo mraza, homogenost i pukotine.

Leaking fundations & concrete structures treated with chemical grouting

Zapreminska masa
Mada se zapreminska masa očvrslog betona dovodi u vezu sa mehaničkim karakteristikama, gde se pre svega misli na čvrstoću pri pritisku, stanovišta smo da se za to ne može naći eksplicitna zavisnost. Betoni sa većim vrednostoma zapreminske mase mogu pokazati i bolje karakteristike u pogledu trajnosti.

Upijanje vode
Upijanje vode je funkcija poroznosti betona. Pri ispitivanju potpuno zasićenih uzoraka, trajnijim betonom se može smatrati beton čije je upijanje vode manje od 5%. Treba napomenuti da ovo ne mora da se odnosi na betone kod kojih je zapreminska masa ispod 2300 kg/m3 , jer u tom slučaju veličina i raspored pora mogu omogućiti značajno upijanje vode, a da otpornost na dejstvo mraza bude prihvatljiva.

Vodonepropustljivost
Kapilarne pore u betonu su osnovni faktor vodonepropusnosti betona. Beton u dodiru sa vodom ili drugim tečnostima tokom vremena postaje vodonepropusniji. Beton se može smatrati trajnijim ako prodor vode prema SRPS U.M1.015 nije veći od 5cm, odnosno 3cm ako je izložen agresivnom uticaju sredine.

Otpornost na dejstvo mraza
Beton se može smatrati trajnijim ako u pogledu ovog ispitivanja ispunjava uslove za marku M-100, odnosno M-150 ako su u pitanju konstruktivni elementi izloženi kvašenji i sušenju.

Homogenost
Homogenost betona sveže betonske mešavine zavisi od pravilnog projektovanja sastava i kvaliteta i dužine mešanja u mešalici tokom proizvodnje. Homogenost ugrađenog betona zavisi od izbora načina ugradnje (načinu zbijanja).

Pukotine
Pukotine u očvrslom betonu predstavljaju otvoren put prolasku vode ili agresivnih fluida, a uzroci toga mogu biti različiti (temperature promene, skupljenje betona, opterećenja u eksploataciji)

KRISTALIZACIJA SOLI NA POVRŠINI BETONSKIH ELEMENATA (salt weathering)

3528342_f260Hidro-geološko-morfološki uslovi terena, bogatog solima, u osnovi su uzročnik kristalizacije soli, izazvane izbijanjem na površinu slane podzemne vode, koja se putem kapilarnog penjanja kroz tlo i temelje konstrukcije diže naviše (salt njeathering). Reč je o jednom ekstenzivnom obliku dezintegracije betona, koja je najčešće prisutna u priobalnim terenima toplih mora. U pitanju je fizička dezintegracija betona, uslovljena različitim mehanizmima koji prate kristalizaciju soli u pornim prostorima cementne paste, ili u porama zrna agregata. Pritisak izazvan kristalizacijom dovodi najpre do pojave mikroprslina u zidovima pora a zatim do sve većih prslina. Ovakav proces ponavlja se u susednom pornom prostoru, pa u sledećem, itd.

Kao prateći mehanizam, moguća je i pojava prslina putem hidratacije soli (preko noći, sa pojavom rose) i dehidratacije (dnevnom toplotom) – formiranjeanhidrita od gipsa i sl. Ovakve promene u kristalima, koji zauzimaju porne prostore cementne paste, dovode takođe do zapreminskih promena, koje iniciraju prsline u zidovima pora. Dalje, koeficijent termičkog širenja ovako formiranih kristala soli često je znatno veći nego kod cementnog kamena, što usled dnevnih promena temperature takođe dovodi do naprezanja i mogućih pojava prslina.

Uobičajna mesta pojava ovih fizičkih mehanizama napada na beton locirana su neposredno iznad površine terena, retko na većoj visini od 50 cm, u zavisnosti od visine kapilarnog penjanja u svakom konkretnom slučaju. Temeljne konstrukcije morskih luka-dokova, koji se prostiru približno 1m iznad nivoa podzemne vode, pa do cca 1.50 m, iznad kote terena, izloženi su jednoj posebnoj agresivnoj sredini. U takvim slučajevima, beton je redovno izložen napred opisanom procesu razaranja usled kristalizacije soli (salt njeathering), a često istovremeno i sulfatnoj koroziji, pogotovu kada se radi o poroznijem betonu.

SULFATNA AGRESIJA NA BETON

Većina sulfata ozbiljno napada betone na bazi portland cementa. Intenzitet napadanja zavisi od mnogo činilaca, kao što su vrsta i koncentracija sulfata i u ekstremnim slučajevima oni mogu potpuno da razore beton. Relativno široka rasprostranjenost, sa jedne i ozbiljna oštećenja koja mogu da nastanu usled agresivnog dejstva sulfata, sa druge strane, daju ovom tipu agresije veliki značaj.

Hemijske reakcije koje podrazumeva sulfatna agresija donekle su različite, pre svega u zavisnosti od tipa sulfata. Najčešće, međutim, kada se govori o sulfatnoj agresiji na beton, reč je o reakciji kalcijum sulfata CaSO4 sa hidratisanim kalcijum aluminatom C3AH6 , kojom se formira mineral etringit. Ovakav tip agresije obično se u literaturi nalazi pod imenom sulfatna korozija betona i kada je reč o sulfatnoj agresiji na beton, najčešće se navodi samo ovaj oblik agresije.

marg7

Ova reakcija praćena je vrlo velikim povećanjem zapremine, čime se u cementnoj pasti, odnosno u betonu, generišu vrlo veliki pritisci, usled čega dolazi do pucanja betona. Ukoliko je reč o dužoj izloženosti betona sulfatima, nastavlja se i povećava brzina pucanja, što dovodi do vrlo ozbiljne degradacije betona. Iz ovoga sledi da cementi sa nižim sadržajem minerala C3A daju betonu veću otpornost na sulfatnu agresiju i obrnuto. Na ovoj osnovi zasniva se značajna svetska proizvodnja sulfatno otpornih portland cementa, a u nešto manjem obimu i tzv. supersulfatnih cementa. Najčešće se pri tome sadržaj C3A ograničava na 3,5 do 5%. Sulfatno otporni cement obično se preporučuje kad god se takva agresija očekuje, tj kada je reč o sulfatom kontaminiranom terenu ili morskoj vodi.

Kod armirano betonskih i prethodno napregnutih konstrukcija u moru ili neposrednoj blizini mora, međutim, kada se dakle očekuje i korozija armature, veći sadržaj C3A je prema nekim autorima poželjan, jer može da veže za sebe značajnu količinu hlorida i time umanji opasnost od korozije betonskog čelika. Na osnovu ovoga, može se učiniti razumnim pitanje: da li je bolje koristiti cement sa većim ili sa manjim sadržajem C3A , ako je u pitanju simultano delovanje i sulfata i hlorida? U praksi se u takvim slučajevima često pribegava kompromisu, pa se koristi cement sa umerenim sadržajem C3A npr. 5-8%. Pritom se poboljšanje otpornosti betona na sulfate savetuje primenom veće količine cementa i navodi da se, suprotno onome što bi se očekivalo, razarajući efekat sulfatne korozije ne povećava sa povećavanjem temperature.

Neki autori smatraju da je za beton otporan na sulfate, ako ne bolja, onda bar jednako dobra primena portland cementa sa 65-70% granulisane zgure. Prema njima, isto važi i kada je u pitanju beton otporan na penetraciju hlorida. Navedeno je da se preporuke o primeni ove vrste cemenata u oba slučaja baziraju na povećanoj kompaktnosti betona, proizvedenih sa ovim cementom. Slične zaključke ovi autori izvode i u vezi sa povećanom vodonepropustljivošću cemenata sa dodacima, pre svega onih sa većim sadržajem zgure.

KOROZIJA ARMATURE

concrete_wideweb__430x276,1Cementna pasta u fazi hidratacije, kao visoko alkalna sredina (Ph = 12,5-13,5), pruža čeliku efikasnu zaštitu od korozije, pošto se smatra da pri vrednosti Ph>=9 zaštitni pasivizacioni film gama ferooksida ok čeličnih šipki efikasno sprečava korozioni proces. Snižavanjem Ph vrednosti na nivo ispod 9, usled procesa karbonatizacije cementne paste, međutim, otpočinje tzv proces depasivizacije , zaštita čelika nestaje i korozioni proces započinje. Jasno je da ukoliko je beton kompaktniji, a zaštitni sloj veće debljine, procesu karbonatizacije potrebno je duže vreme da dopre do nivoa šipki armature i izazove njihovu depasivizaciju, pa se u praksi zaštita čelika protiv korozije osigurava pre svega uslovljenim kvalitetom betona i propisanom minimalnom debljinom zaštitnog sloja betona.

Depasivizacija može biti izazvana i u prisustvu hlor-jona u nivou šipki armature, koji mogu da se nalaze u betonu ako su uneti preko komponenata betona, ili da prodiru kroz pore betona, ako je armiranobetonska konstrukcija izložena sredini kao što je morska voda ili vazduh u blizini mora. Potrebno je napomenuti da depasivizaciju mogu da izazovu samo slobodni hloridi, tj hloridi koji nisu vezani ili absorbovani produktima hidratacije. Kritična vrednost ukupnog sadržaja hlorida u betonu, potrebna da izazove depasivizaciju čelika, zavisi od Ph vrednosti pornog prostora, sadržaja cementa u betonu, kao i od nekih dodatnih faktora i teško se može tačno odrediti. Ipak, generalno se smatra da, za beton koji nije karbonatizovan, ova kritična vrednost iznosi 0.4% u odnosu na masu upotrebljenog cementa, smanjujući se sve do nule, sa smanjenjem ph vrednosti, tj sa sniženjem alkalnosti porne vode. U literaturi se, međutim, u vezi sa kritičnim sadržajem hlor-jona mogu naći i drugačija mišljenja. Kako je za difuziju hlorida neophodna voda u porama cementne paste, to su u primorskim područjima, gde je vlažnost vazduha veća, a sama sredina sadrži veliku količinu hlor jona korozija armature i propadanje armirano betonskih konstrukcija veoma intezivni.

Zabrinjavajući intezitet propadanja betonskih konstrukcija usled korozije armature u blizini toplih mora, koji je mnogo veći nego u drugim klimatskim uslovima, posledica je sledećih okolnosti:

  • znatno većeg sadržaja hlorida u morskoj vodi, u tlu i atmosferi,
  • osetno viših temperatura i temperaturnih varijacija, što zajedno sa značajnim varijacijama vlažnosti, ubrzava proces propadanja betonskih konstrukcija kod kojih je inicirana korozija armature.

ribbon mesh 2Bilo kakav nedostatak u projektovanju i izvođenju armiranobetonskih kostrukcija u ovakvoj sredini može da izazove ozbiljna oštećenja već za nekoliko godina, što često zbunjuje projektante, izvođače i vlasnike objekata. Ispitivanja konstrukcija zahvaćenih brzom dezintegracijom pokazala su da je često u pitanju bio beton dobrog sastava, dobro zbijen i negovan, bez znakova alkalno-silikatne reakcije ili sulfatne korozije. Problem je, dakle, identifikovan kao tipična hloridna korozija armature, sa brzim razvojem ekspanzivnih produkata korozije, pucanjem i odvaljivanjem zaštitnog sloja.

Mehanizam korozije izazvane hlor-jonima intezivno se proučava poslednjih dvadesetak godina, što doprinosi iznalaženju metoda za redukciju i eventualno eliminisanje korozije ovog tipa.

Poslednjih godina se, zbog ozbiljnosti problema korozije armature, ponekad projektom predviđa i zaštita armature putem galvanizacije ili epoksidnim premazima, odnosno zaštitnim premazima spoljnih betonskih površina. Kako je, međutim, ovakav vid zaštite izuzetno skup, i kako prema nekim istraživanjima ne pruža trajnu zaštitu betonskog čelika, to rešenja za adekvatnu zaštitu armature u betonu, a time i za značajno produženje veka trajanja armiranobetonskih konstrukcija, treba tražiti pre svega u poboljšanju kvaliteta betona i povećanju veličine zaštitnog sloja.

U smislu poboljšanja kvaliteta betona, što niža poroznost i što veća kompaktnost betona od najveće su važnosti za dobijanje veće trajnosti konstrukcija. Beton spravljen sa što nižim vodocementnim faktorom imaće visoku kompaktnost, usporiće prodor hlorida do armature, kao i proces karbonitizacije. Pritom i veličina zaštitnog sloja ne bi smela ni u kom slučaju da bude niža od 50 mm.

Drugi vrlo važan faktor je da beton bude zamešan i ugrađen sa što nižom temperaturom, a zatim da se odgovarajućom negom i zaštitom od sunčevog zračenja omogući pravilan hidratacioni proces. Za dobijanje niže poroznosti, odnosnofinijeg pornog sistema, pa time i veće vodonepropustljivosti betona, osim obezbeđenja što nižeg vodocementnog faktora, niže temperature hidratacije i dovoljne količine vlage, preporučuju se i mešavine sa silikatnom prašinom, sa cementima visokog sadržaja zgure, za koje mnogi istraživači smatraju da obezbeđuju znažajnu redukciju difuzije hlor-jona.

Linkovi:

  • Specijalni betoni - link
  • Novi trendovi u proizvodnji betona - link
  • Na MIT-u osnovan Centar za ispitivanje održivosti betona - CHS - link
  • GRC (Glass Fibre Reinforced Concrete - GFRC) – Beton armiran staklenim vlaknima - link
  • Bazaltna armatura - nerđajući materijal za duže trajanje armiranobetonskih konstrukcija - link
  • Otpornost armature na koroziju 
    - rezultati višegodišnjih ispitivanja različitih tipova armature - link

preuzeto sa www.gradjevinarstvo.rs
 
Ispitivanje tvrdoće drveta PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:45
54-dt25-01
Slika 1. Tvrdoća drveta može biti određena paralelno sa vlakancima - poprečna tvrdoća ili upravno na vlakanca - bočna tvrdoća.

Tvrdoća drveta predstavlja značajan indikator kvaliteta i upotrebe drveta u građevinarstvu. Tu se prvenstveno misli na drvene podove odnosno parkete. Zbog svoje lepote, trajnosti, topline, lakog renoviranja i održavanja, pod od drveta je postao savršen i nezamenjiv materijal.

Zapravo u ovoj oblasti primene nailazimo vrlo često na podatke o tvrdoći drveta. Tvrdoća (engl. hardness, nem. härte) drveta predstavlja otpor koje drvo pruža prodiranju nekog drugog tvrđeg materijala u njegovu masu, odnosno zapreminu.

Prema pravcu dejstva sile, u odnosu na pravac protezanja vlakanaca, tvrdoća može biti određena paralelno sa vlakancima - poprečna tvrdoća ili upravno na vlakanca - bočna tvrdoća. Kod bočne tvrdoće pravac dejstva sile može biti upravan na prstenove prirasta - radijalna tvrdoća ili tangenta na njih – tangencijalna tvrdoća (slika 1).

Za ispitivanje tvrdoće drveta, danas se uglavnom koriste dve metode: metod po Brinelu i metod po Janki. Postupak ispitivanja tvrdoće po Brinelu (standard SRPS EN 1534) se sastoji u utiskivanju u drvo čelične kuglice prečnika 10 mm (slika 2). Uzorci za ispitivanje moraju biti prizmatični čije su stranice dužine približno 50 mm.

54-dt25-02

54-dt25-03

Slika 2. Postupak određivanja tvrdoće po metodi Brinel-a Slika 3: Otisak kod poprečne tvrdoće po Brinelu

Određivanje tvrdoće se temelji na merenju otiska kuglice na površini drveta po dejstvom sile od 1 kN odnosno 1000 N. Otisak se ostvaruje postavljanjem indigo papira između kuglice i površine drveta. Utiskivanje mora biti ravnomerno, tako da se opterećenje od 1 kN postiže u prvih 15 ± 3 sekunde.

Zbog stabilizacije otiska, narednih 25 ± 5 sekundi, epruveta se drži pod dostignutim opterećenjem, a zatim se vrši rasterećenje. Otisak kod poprečne tvrdoće je u vidu kruga, a kod bočne eliptičnog oblika. Na taj način se kod poprečne tvrdoće mernom opremom meri jedan prečnik (slika 3), a kod bočne dva prečnika otiska pod pravim uglom jedan u odnosu na drugi: jedan duž vlakanaca – d1, a drugi upravno na vlakanca – d2 (slika 4), sa tačnošću od ± 0,2 mm.

Posle preciznog merenja prečnika, izračunavanje tvrdoće se vrši po formuli: 54-dt25-formula

Gde je: HB - tvrdoća po Brinelu, izražena u N/mm2 ili MPa, F – sila od 1000 N, D - prečnik kuglice - 10 mm, d - prečnik otiska (poprečna tvrdoća) ili srednji prečnik ako je bočna tvrdoća u pitanju d = (d1+d2)/2 u mm.

Slabost Brinel-ove metode se ogleda u tome što je kod veoma tvrdih vrsta drveća veličina otiska kuglice na površini drveta relativno mala, pa postoji realna mogućnost da se otisak nađe pretežno u zoni ranog ili kasnog drveta unutar jednog prstena prirasta, a time i da dođe do velike varijacije dobijenih rezultata zbog vrlo velike razlike u tvrdoćama ovih dveju zona.

Da bi se na neki način ukolonili nedostatci Brinel-ove metode, slovački naučnik Janka je predložio metod koja se sastoji u utvrđivanju sile koja je potrebna da se čelična kuglica prečnika 11,284 mm utisne u drvo do polovine svog prečnika od 5,642 mm (slika 5).

54-dt25-04

54-dt25-05

Slika 4: Otisak kod tangencijalne tvrdoće po Brinelu Slika 5. Postupak određivanja tvrdoće po Janki metodi

Na taj način se ostvaruje otisak na površini drveta od 1 cm2 ili 100 mm2. Tvrdoća po Janki se isto izražava u N/mm2 odnosno u MPa tako što se u odnos stave potrebna sila u N i površina od 100 mm2. Velika slabost ove metode je u prevelikoj dubini utiskivanja kuglice (skoro 6 mm – slika 6), tako da su  prednosti dobijene tvrdoće bliske vrednostima čvrstoće na pritisak za istu vrstu drveta, anatomski pravac i vlažnost.

54-dt25-06

54-dt25-07

Slika 6. Otisak kod poprečne tvrdoće po Janki Slika 7. Alati za određivanje tvrdoće drveta: levo za Brinelov metod, desno za metod po Janki

U Evropi se najviše primenjuje Brinel-ov metod (EN 1534), a u Americi metod po Janki (ASTM D 1037-7). Prisutnost oba načina ispitivanja i uočene njihove slabosti nam govore da nijedan metod nije idealan. Smatra se da je Brinel-ov metod pogodniji za određivanje tvrdoće kod lakših, a Janki kod težih vrsta drveća. Vrlo često se kod uvoznih vrsta pojavljuju vrednosti tvrdoće po Janki, ali ne u N/mm2.

Najčešći način prikazivanja je u lb, lbf, ili lbf (pound force) jedinicama, a često i u kgf (kilogram – force) jedinici. 1 pound-force = 4,4482 N, a 1 kgf = 9,81 N. Ako je tvrdoća drveta iskazana bez jedinice npr. samo kao broj 3500, onda se uglavnom misli na pound-force. U tom slučaju tvrdoća drveta u N/mm2iznosi: (3500 x 4,4482)/100 = 155,7 N/mm2.

Tvrdoća drveta predstavlja značajan indikator kvaliteta i upotrebe drveta u građevinarstvu. Tu se prvenstveno misli na drvene podove, odnosno parkete. Zbog svoje lepote, trajnosti, topline, lakog renoviranja i održavanja, pod od drveta je postao savršen i nezamenjiv materijal. Zapravo u ovoj oblasti primene nailazimo vrlo često na podatke o tvrdoći.

Pretražujući internet prezentacije preduzeća, koje se bave proizvodnjom parketa, nađene su velike nepravilnosti u prikazivanju ovog svojstva drveta. Ovaj podatak može izazvati veliku konfuziju tako da niste sigurni kakvo drvo odnosno parket kupujete, tvrd ili mek. Naravno, svesni su prodavci da te brojke ne privlače toliku pažnju u poređenju sa bojom, teksturom i drugim trendovima.

Zbog svega navedenog, veoma je bitno, pri predstavljanju podataka o tvrdoći drveta, navesti o kom metodu se radi, pri kojoj vlažnosti i gustini je vršeno ispitivanje i što je najvažnije koja tvrdoća je u pitanju – poprečna ili bočna.

Poprečna tvrdoća kod drveta je za oko 30 do 40 % veća od bočne tvrdoće (radijalne i tangencijalne). Drvo vlažnosti 12 % se, prema poprečnoj tvrdoći po Janki, može podeliti na šest skala. Prema toj skali proizilazi da su domaće vrste vrlo meke do tvrde što je prikazano u tabeli.

Tabela: Janka skala za poprečnu tvrdoću pri 12 % vlažnosti drveta

Opis

Poprečna tvrdoća (N/mm2)

Domaće vrste drveta

Vrlo meko

< 35

Beli bor, smrča, jela, topola, lipa, vrba

Meko

od 35,1 do 50

Ariš, crni bor, javor, breza

Srednje tvrdo

od 50,1 do 65

Brest, bukva, hrast, jasen

Tvrdo

od 65,1 do 100

Grab, bagrem

Vrlo tvrdo

od 100,1 do 150

Tvrdo kao kost

preko 150

Međutim, kod parketa je upravo važnija bočna tvrdoća.

Radijalna i tangencijalna tvrdoća imaju približno iste vrednosti, ali se kod poda od četinara ili prstenasto poroznih lišćara ispituje tangencijalna tvrdoća, odnosno tvrdoća na radijalnoj površini. Razlog tome leži u postojanju velike razlike u tvrdoći kasnog i ranog drveta na tangencijalnoj površini, a samim tim i veće varijacije u konačnoj vrednosti.

Treba znati da nisu sve uvozne vrste samim tim i tvrđe. Vrlo često trgovci iz marketinškog interesa a ustvari iz nedostatka stručnog znanja, reklamiraju uvozni parket npr. od drveta iroko kao veoma tvrd i to po ceni od 50 € /m2. Međutim, ako pogledate svojstva ovog drveta videćete da je njegova bočna tvrdoća ista ili čak manja od iste tvrdoće kod domaćih vrsta bukve, hrasta ili graba.

Ako se npr. parket od graba ili hrasta može kupiti po nekoj prosečnoj ceni od 20 € /m2 za ekstra, odnosno standard klasu, onda je cena od 50 €, za mekšu vrstu, ustvari prevara. U prilog ovim činjenicama, prikazane su vrednosti bočnih tvrdoća nekih domaćih i stranih vrsta drveća koje se pojavljuju na našem tržištu (grafikon). Vrednosti tvrdoće su pri vlažnosti od 10 do 12 % i prosečnoj vrednosti gustine za tu vrstu drveta.

54-dt25-grafikon

Grafikon: Bočne tvrdoće nekih domaćih i stranih vrsta drveća

Sa grafikona se vidi da najveću tvrdoću, od prikazanih, imaju strane vrste ipe i kumaru. Domaće vrste se nalaze u srednjem delu lestvice i imaju približno istu vrednost tvrdoće kao zebrano, kempas ili merbau, a veću od brazilskog eukaliptusa, iroka ili afričkog mahagonija. Interesantni su podaci o tvrdoći termički modifikovanog drveta koje je sve više prisutno u proizvodnji parketa.

Prema literaturnim podacima, termička modifikacija drveta uzrokuje smanjenje mehaničkih svojstava drveta za oko 30 %, međutim tvrdoća ostaje skoro nepromenjena, a kod nekih vrsta čak i veća nego kod netretiranog drveta. Uzrok može biti stvaranje takozvane „drvne skrame" na površini, koja nastaje od isparljivih organskih komponenata koje ulaze u sastav drveta.

U prilog tome govore i dobijene vrednosti o tvrdoći termodrveta hrasta kitnjaka koji su približno iste sa vrednostima netretiranog drveta. Istraživanja su sprovedena u Laboratoriji za svojstva drveta na Šumarskom fakultetu u Beogradu, gde je i proizvedeno termodrvo u laboratorijskim uslovima.

Treba napomenuti da pored vrste drveća i anatomskog pravca na tvrdoću drveta utiče i njegova gustina i vlažnost. Gustina utiče pozitivno, a vlažnost negativno. Važno je istaći da vlažnost drveta utiče na tvrdoću samo u higroskopnom području tj. u intervalu vlažnosti od 0 do 30 %. Ovaj uticaj vlažnosti je različit, tako da za poprečnu tvrdoću, 1 % povećanja vlažnosti izazvaće oko 4 % smanjenja tvrdoće, a kod bočne za oko 2,5 %.


preuzeto sa www.gradjevinarstvo.rs
 
Ecovative - proizvodi od gljiva za građevinsku industriju PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:44

gljive za gradnjuNa organskoj farmi nadomak Montereja, Kalifornija, ekološki građevinski materijal raste u desetinama zatvorenih kontejnera za transport robe. Na farmi Far West Fungi uzgajaju se desetina vrsta gljiva za prehrambenu industriju (kao što su shiitake, reishi, pom-pom, itd).

Međutim, Philip Ross-a, umetnika, pronalazača, i strastvenog amatera mikologa, ne zanimaju luksuzne vrste gljiva za skupe restorane. Ono što on u njima vidi jesu tanka vlakna koja se formiraju u zemlji pod nazivom mycelium (micelijum).

U kontejnerima farme Far West Fungi ne koristi se đubrivo i specijalna zemljišta pa mycelium izrasta veoma gusto formirajući sunđerasti svetlobeli sloj iz kog izrastaju pečurke.

Mycelium nema dobar ukus, ali kada se osuši ima izuzetne karakteristike. Netoksičan je, vatrootporan i otporan na buđ i vodu, a bolji je toplotni izolator od staklene vune. Posebno zanimljivo je što se na testovima pokazao jačim od betona.

U decembru 2009. godine, Ross je završio prvi objekat napravljen u potpunosti od tog tkiva pečuraka: svod visok i širok 1,8m -  Dubbed Mycotectural Alpha (trenutno izložen u galeriji u Nemačkoj).

Ukupno 500 opeka koje je odgajio na farmi Far West Fungi bile su toliko tvrde da je prilikom njihovog oblikovanja u pravilan oblik potrošeno nekoliko metalnih testera.

ecocradle(1)ECOVATIVE - PROIZVODI OD GLJIVA
ZA GRAĐEVINSKU INDUSTRIJU

Firma Ecovative gradi myco-fabriku površine 930m2 u Njujorku (Green Island). Ova kompanija je osnovana pre samo tri godine i već je dobila sredstva od EPA-e, Nacionalnog fonda za nauku (National Science Foundation) i Ministarstva poljoprivrede SAD, i to za svog načina uzgoja pečurki na plevi/ljuspicama pirinča ili zrna pamuka:

- Sa tim inače ne možete da hranite ni životinje, to je običan otpad - kaže direktor Ecovative-a, Eben Bayer - Vidimo ovo kao potpuno nov građevinski materijal, pandan drvetu koje ima karakteristike plastike.

Ljuspe semenki se kuvaju, prskaju vodom i myco-vitaminima, i sade zajedno sa sporama gljiva. Ova mešavina se sipa u kalupe željenog oblika i ostavlja u tamna skladišta da izrastu gljive.

Nedelju ili dve kasnije, dobija se gotov proizvod, a materijal postaje biološki inertan. Kompanija je već spremila za proleće svoj prvi proizvod: alternativu Styrofoam peni koja se koristi u industriji ambalaže -Ecocradle (eko-kolevka - na fotografiji iznad desno).

Najveća prednost Ecocradle u odnosu na Styrofoam jeste u ispunjenju životnog ciklusa. Dok se Styrofoam teško reciklira, Ecocradle može odmah biti korišćen kao biorazgradivo đubrivo za baštu.

gljive izolacijaEcovative ima spremljen i naredni proizvod - Greensulate (na fotografiji pored). Ovaj proizvod predstavlja izolacioni materijal za građevinarstvo koji bi trebalo da bude predstavljen tržištu tokom 2011. godine.

Prema Bayer-u, inženjerski testovi pokazuju da se gusto nabijen mycelium može koristiti umesto drvenih greda.

- Nije to daleko od realnosti - kaže Bayer za Ross-ovu arhitekturu, a na pitanje da li može sebe da zamisli da živi u ovakvoj kući, Bayer odgovara da je najbolje da počnemo sa gradnjom kućice za pse.

Linkovi:


preuzeto sa www.gradjevinarstvo.rs
 
Laki betoni PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:24

preuzeto sa 

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Laki_beton_Hisil.aspx?ban=820&tekstid=271


Novi proces izrade jakog, ali vrlo laganog hisil betona (Hysill), pokrenula je kompanija CMR Energy Technologies iz Melburna. Baza ovog tipa betona razlikuje se od standardne po svojoj saćastoj strukturi što ga čini daleko lakšim od standardnih modela. Takođe ga čini pogodnim za noseće, ali i nošene zidove.

Ovaj proizvod ima dobru termičku izolaciju – skoro pet puta bolju nego beton normalne težine! Otporan je na vatru, neporozan, ima glatku površinu koja može naći svoje mesto i u eksterijeru građevina.

hysil1 hysil2
 
Specijalni betoni PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:23

Beton je najrasprostranjeniji materijal napravljen ljudskom rukom na čitavoj planeti. Od 2005. godine proizvodi se šest milijardi kubnih metara godišnje, što je bezmalo kubni metar po glavi stanovnika planete. Industrija betona ima obrt od 35 milijardi dolara i zapošljava oko dva miliona radnika samo u SAD. U Kini se trenutno utroši 40% svetske potrošnje cementa, odnosno betona.

Danas, više nego ikada pre, svoj udeo u industriji betona imaju posebni betoni – izrađeni po specijalnim sistemima ugradnje i receptima sa dodatkom aditiva koji bi trebalo da betonu obezbede najoptimalnije osobine za svaki od specifičnih slučajeva upotrebe.

bm040401[1]

Asirci i Vavilonci su koristili glinu kao vezivno sredstvo, Egipćani kreč i gips, a vulkanski pepeo, kreč i glina korišćeni su u Kini na Šanksi (Shaanxi) piramidama.

U Rimskom carstvu beton je spravljan od kalcijum-oksida (CaO), pucolanske prašine i plavca kao agregata. Taj beton je bio veoma sličan današnjem betonu na bazi portland cementa, ali stari Rimljani su umeli da koriste i aditive za željene rezultate:

  • vulkanski pepeo – za dobijanje betona održivog i pod vodom
  • konjska dlaka – da bi se beton manje skupljao pri hidrataciji (očvršćavanju)
  • krv – kako bi beton bio otporniji na mraz u severnim provincijama Carstva
sb4 sb01

Nakon propasti Rimskog carstva svaki od ovih recepata za spravljanje betona nestaje, a beton je van upotrebe narednih milenijum i po. Na slici dole prikazan je unutrašnji izgled kupole Panteona uRimu. Zahvaljujući kasetiranoj strukturi i kvalitetnom betonu ova impresivna građevina stoji i danas.

sb3 sb02

Beton nastaje očvršćavanjem mešavine mineralnog veziva, kamenih agregata i vode. Pri tome mineralna veziva i voda su aktivni sastojci betona, a kameni agregati sastojci koji služe za ispunu betonske mase bez hemijskog učešća. Za spravljanje betona koriste se razne vrste vezivnih materijala, kao što su: cement, gips, kreč, asfalt, epoksi smole... Zavisno od vrste vezivnog materijala dobijaju se: cementni betoni, gips betoni, krečni betoni, asfalt betoni, epoksi betoni itd. Agregati za spravljanje betona mogu biti prirodni ili veštački. Najčešće korišćeni agregati su prirodni šljunak i pesak, drobljeni kamen, razne vrste zgure i dr. Kameni agregati su betonski šljunak i betonski pesak, a ređe veštački drobljeni kamen... U praksi se najviše koriste cementni betoni. Kao vezivo koristi se portland cement. U betonskoj mešavini mogu biti prisutni i različiti aditivi sa ciljem poboljšanja odgovarajućih karakteristika betona. Fizičko-mehanička svojstva betona:

  • čvrstoća pri zatezanju
  • čvrstoća pri čistom smicanju
  • čvstoća pri složenim naponskim stanjima
  • čvrstoća pri dinamičnom opterećenju
  • vodonepropustljivost betona
  • otpornost prema dejstvu mraza i soli
  • otpornost na habanje
  • otpornost na hemijske agense
  • deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterećenja

bm040402[1]Britanski inženjer Džon Smiton (John Smeaton) prvi je, 1756. god, zamešao cement sa šljunkom i šljakom (opeka u prahu). Ubrzo su i drugi pronalazači počeli aktivnije da eksperimentišu sa istim sastojcima i već 1824. Džozef Aspdin (Joseph Aspdin) pronalazi konačnu formulu. Nastaje proizvod kojipod istim imenom i danas čini osnovu industrije betona – portland cement(ime dobio po cenjenom građevinskom kamenu). Mešanjem portland cementa sa vodom dobija se plastično cementno testo – cementna pasta, koja vremenom počinje da menja agregatno stanje i da prelazi u čvrstu supstancu. Uzrok ove promene agregatnog stanja je hidratacija – kompleksan fizičko-hemijski proces čija suština ni do dan danas nije rasvetljena.

Portland cement karakteriše srazmerno konstantan hemijski sastav i to: CaO (vezan) 62-67%, SiO219-25%, Al2O3 2-8%, Fe2O3 1-5%, SO3 najviše 3-4,5%, CaO (nevezan) najviše 2%, MgO najviše 5%, alkalije (Na2O i K2O) 0,5-1,3% .

Aditivi za beton su supstance koje svojim fizičkim, hemijskim ili kombinovanim delovanjem utiču na određena svojstva svežeg i/ili očvrslog betona. Najčešće korišćeni aditivi su: plastifikatori, aeranti, aksceleratori (ubrzivači vezivanja i/ili očvršćavanja), retarderi (usporivači vezivanja), zaptivači, antifrizi (dodaci za betoniranje na niskim temperaturama)...

Aditivi mogu biti u tečnom ili praškastom stanju, a njihovo doziranje je obično oko 5% mase cementa, i dodaju se mahom prilikom spravljanja betonske mešavine.

Plastifikatori su dodaci koji poboljšavaju ugradljivost i obradivost betonskih smeša, pa se može reći da oni predstavljaju regulatore reoloških* svojstava svežeg betona (*nauka o deformacijama i tečenju metala). U novije vreme sve više ulaze u primenu tzv. superplastifikatori i hiperplastifikatori koji omogućavaju još značajnije smanjenje količine vode u svežem betonu, a da se pri tome ne ugrožava njegova ugradivost i obradivost. Smanjenje vode može da iznosi i preko 30%.

Aeranti (uvlačivači vazduha) su aditivi putem kojih se u strukturi betona formiraju mehurići (globule) vazduha reda veličine 0,01-9,3mm. Ovi mehurići su ravnomerno raspoređeni unutar mase betona, i takva struktura uslovljava povećanje otpornosti na dejstvo mraza.

Zaptivači isto kao i aeranti, mogu se smatrati za aditive regulatore strukture betona. Nakon njihove reakcije sa klinker mineralima dobijaju se produkti koji zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. Na taj način povećava se stepen vodonepropustljivosti očvrslog betona.

Aksceleratori su najčešće jedinjenja hlorida, pri čemu je najpoznatiji i najčešće upotrebljavan akcelerator kalcijum hlorid. On ne utiče bitno na vezivanje cementa, ali u značajnoj meri ubrzava proces očvršćavanja.

Retarderi deluju na taj način što oko zrna cementa stvaraju opne koje sprečvaju brzo odvijanje hemijskih procesa na relaciji cement-voda. Najpoznatiji i najrasprostranjeniji retarder u upotrebi je sadra.

Inhibitori korozije se koriste kako bi umanjili koroziju čelika (armature) u betonu.

Vrska je hemijski aditiv koji se uglavnom koristi prilikom vezivanja novog betona za stari.

Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja svežeg betona. Deluju tako što snižavaju tačku smrzavanja vode. Njihovom upotrebom omogućava se izvođenje betoniranja i na temperaturama nižim od 0°C.

Vrste betona

Prema načinu ugradnje razlikujemo monolitni i montažni beton. Monolitni beton se u tečnom stanju ugrađuje na samom gradilištu (gde se i proizvodi ili doprema kamionima-mikserima). Montažni betonse koristi za fabričku izradu modularnih betonskih konstrukcionih elemenata (blokova, stubova, greda,panela i dr.), koji se zatim montiraju na gradilištu. Prema sadržaju vode razlikuje se: vlažan beton sa malo vode (ugrađuje se nabijanjem ili vibriranjem), plastičan beton sa umerenom količinom vode (uliva se u kalupe armirano-betonskih konstrukcija) i vrlo plastičan beton sa većim sadržajem vode (ugrađuje se livenjem). Proizvode se i naročite vrste cementnog betona, od kojih su za niskogradnju najbitniji: torkret-beton, brizgani beton i laki betoni raznih sastava. Prema zapreminskoj masi betoni su podeljeni na lake i teške betone.

bm040403[1]Vodotornjevi u Kuvajtu su svakako jedan od najpoznatijih spomenika arhitekture izrađenih od prednapregnutog betona, i prvi savremeni arhitektonski simboli arapskog sveta (jedini pre ekspanzije u Dubaiju tokom 90-ih). Projektanti su bili Sun Lindstrom i Malen Bjorn, a izvođenje radova povereno je našem Rad Holdingu.

Tornjevi su otvoreni za posetioce marta 1979. godine. Prvi toranj je visok 145,8m, drugi 187m i na njemu su restoran i vidikovac (na 123m od nivoa mora). Ova dva tornja nose loptaste rezervoare sa ukupno 4.500l vode, dok je treći toranj bez lopti i služi kao gromobran i nosač rasvete za druga dva.

Tornjevi su pretrpeli oštećenja tokom Zalivskog rata 1991. ali su zatim odmah potom obnovljeni i vraćeni u prvobitno stanje.

Laki betoni su podeljeni na: lakoagregatne betone, jednozrne betone i ćelijaste betone. Lakoagregatni betoni dobijaju se na bazi cementa, vode, lakih agregata i eventualno aditiva. Ovi agregati mogu da budu neorganskog ili organskog porekla. Lakoagregatni betoni se koriste za izradu: raznih ploča i blokova, podloga za podove, završnih slojeva podova...

Jednozrni betoni sastoje se od jedne frakcije agregata (8-16 ili 16-31,5mm) i cementne kaše. Cementne kaše treba da bude toliko da se pomoću nje izvrši slepljivanje zrna agregata, bez popunjavanja praznih prostora između zrna. S obzirom na vrlo mali sadržaj cementa i na veliku poroznost, čvrstoća ovih betona ne prelazi granicu od 10MPa.

Ćelijasti betoni se dobijaju tako što se svežem betonu dodaju određena sredstva, putem kojih se ostvaruje porozna struktura očvrslog betona. Najpoznatiji ćelijasti betoni su gas-betoni i peno-betoni.

Najpoznatija vrsta gas-betona je siporeks. Dobija se od kvarcnog peska, cementa (ili kreča), vode i praha aluminijuma. Pod uticajem oslobođenog vodonika dolazi do nadimanja mase, odnosno do stvaranja velikog broja mehurića - pora u masi materijala. Peno betoni su laki betoni ćelijaste strukture, kod kojih se ćelije ne stvaraju hemijskim putem, već mehanički (mešanjem). Razne emulzije se koriste kao sredstvo za stvaranje pene. Ćelijaste betone odlikuje velika poroznost koja se kreće u granicama od 60-80%. Zapreminske mase su im izuzetno male i iznose od 300-1200kg/m³.

Teški betoni imaju zapreminsku masu već od 2500kg/m ³. Velika zapreminska masa teških betona ostvaruje se upotrebom teških agregata, kao što su: barit, rude gvožđa (magnetit, hematit i limonit), opiljci ili specijalno izrađene kuglice od gvožđa i čelika. Da bi se poboljšale zaštitne osobine teških betona, dodaju im se jedinjenja bora ili litijuma. Čvrstoće teških betona nisu visoke; čvrstoća na pritisk ne prelazi 40MPa, dok se zatezna čvrstoća kreće od 1-3MPa.

Armirani beton je materijal koji vezuje beton i čelik u jednu monolitnu celinu, u kojoj su spojene povoljne osobine oba materijala.U armirano betonskoj konstrukciji beton prima naprezanja na pritisak, a armatura naprezanja na zatezanje i smicanje. Nosivost armiranih nosača može se povećati nekoliko desetina puta u odnosu na nearmirane nosače.

Mikroarmirani beton se sastoji od kompozitnih vlaknastih materijala omotanih polimernom smolom, koji su alternativa čeličnim armaturnim šipkama ili mrežama. Polimerna armaturna vlakna, karbonska i staklena, već predstavljaju komercijalni proizvod u građevinskoj industriji. Predviđena su za upotrebu kao zamena za armaturni i prenapregnuti čelik. S njima se izbegava problem korozije, a imaju i neke druge poboljšane karakteristike u odnosu na obični čelik. Fiberglass šipke su pogodne za manje opterećene elemente: ograde, obložne panele, za betone izložene mrazu ili solima: luke, ploče mostova, autoputeve u ekstremnim uslovima.

Betoni visokih čvrstoća imaju čvrstoću na pritisak veću od određene vrednosti koja je vremenom polako rasla. Sredinom prošlog veka ta je vrednost bila 30 MPa, dok je ona danas u većini zemalja 60 MPa. Beton visokih čvrstoća, osim što ima veliku čvrstoću na pritisak, poseduje i ostala mehanička svojstva koja mu daju veću trajnost i otpornost na agresivnije delovanje okoline. Dobra zaštita armature, trajnost, velike rane čvrstoće, visoka otpornost na mraz i na habanje i laka ugradljivost svežeg betona razlog su češće primene betona visokih čvrstoća.

Prskani beton ili torkret-beton (ime dobio po proizvođaču pumpi Torkret; eng. shotcrete), postavlja se na željeno mesto pomoću kompresovanog vazduha. Torkret-beton se često koristi prilikom betoniranja kosih/vertikalnih zemljanih ili kamenih površina, pošto eliminiše potrebu za oplatom. Ponekad se koristi za ojačavanje stene, prilikom gradnje tunela, zaštite saobraćajnica od odrona i sl.

Postoje suvi i mokri postupak ugradnje torkret-betona. U suvom se cement i agregat mešaju u mašini, suva mešavina se potiska kompresovanim vazduhom, a voda za hidrataciju se dodaje na završetku creva prilikom izbacivanja mešavine, dok se u mokrom postupku mešavina priprema sa svom neophodnom vodom i takođe se pumpa crevima. Međutim, ovde se kompresovani vazduh pojavljuje tek na ustima creva i raspršuje beton u željenom pravcu. Za oba metoda mogu biti dodati aditivi aksceleratori i vlakna kao armatura.

Ime Gunite se često koristi za torkret, ali je pravilno samo kad se odnosi na suvo-mešani i nekada je to bilo zaštićeno ime. Ovaj tip betona je sposoban da razvije visoku čvrstoću samo par sati nakon postavljanja. Ova osobina ima prednosti kao što je brzo uklanjanje oplate i nastavak gradnje, popravka puteva koji mogu da se puste u promet samo nekoliko časova kasnije...

Betoni armirani kratkim čeličnim žicama se najčešće koriste za prskani beton (mlazni beton, torkret), tamo gde je ugradnja armature vrlo teška ili skupa (primarna tunelska obloga). Odlika ovih betona je da su relativno jeftini jer se čelične žice (najčešće posebno oblikovane) mešaju u mešalici zajedno sa betonom.

Betoni od reaktivnog praha poseduju vrlo visoke čvrstoće na pritisak od 200 do 800MPa i vrlo velike čvrstoće na savijanje 25-150MPa. Treba napomenuti da je na gradilištima do sada ostvarena čvrstoća na pritisak od oko 250MPa. Osnovna je pretpostavka kod betona od reaktivnog praha da će materijal sa malim brojem nedostataka, kao što su mikropukotine i pore, ostvariti veći postotak potencijalne čvrstoće definisane njegovim komponentama. Ovaj beton sadrži čestice manje od 0,1µm, pa do približno od 400 do 600µm. Čelična vlakna koja se dodaju u ovaj beton su dužine 13mm i prečnika 0,15 do 0,175mm, vrlo visoke čvrstoće na istezanje od oko 2.500 MPa.

Ferocement je atraktivan građevinski materijal, širokih mogućnosti upotrebe i poželjnih fizičko-mehaničkih svojstava. Načinjen je od portland cementnog maltera i više slojeva finih mreža. Mreže su najčešće od čeličnih žica, a izrađuju se još od polipropilena, jute, vlakanaca bambusa i konoplje. Ferocement se razlikuje od konvencionalnog armiranog betona uglavnom po načinu armiranja, upotrebe samo sitnih frakcija agregata (peska) za izradu maltera, što mu daje bitno drukčija svojstva i mogućnosti primene. Ugrađena armatura vrlo se lako savija u finalni oblik, pa se ferocement može upotrebljavati za izradu zakrivljenih ploča raznovrsnih oblika i namena. U početku ferocement se uspešno upotrebljavao, a i sad se upotrebljava, za izradu brodova i čamaca.

Samougrađujući beton je razvijen u Japanu 80-ih godina XX veka nakon uviđanja problema ugrožene trajnosti betona usled korozije armature nastale zbog nekoherentnosti mase, odn. zaštitnog sloja. Uzrok ovome bio je nedostatak stručne radne snage prilikom ulivanja betona, posebno u uslovima nepravilnihoplata i gusto raspoređene armature. On je u osnovi baziran na standardnom betonu uz dodatke koji umanjuju potrebnu količinu vode, a povećavaju želatinoznost smese, stvarajući tako beton visoke čvrstoće i trajnosti.

Prednapregnuti (prethodno napregnuti) beton je vrsta armiranog betona, kod koga se armatura pre ugrađivanja betonske smeše prethodno napregne zatezanjem (120-130MPa). Armatura od visokokvalitetnog čelika održava se u zategnutom stanju sve dok beton dovoljno ne očvrsne i ne dođe do prijanjanja betona za armaturu. Uklanjanjem opterećenja armatura se skupi zbog svoje elastičnosti i stisne beton, tako da je armirano betonska konstrukcija u stanju da bolje izdržava zatezna naprezanja. Primena prednapregnutog betona neizostavna je pri izvođenju konstrukcija koje trpe velike sile pritiska, zatezanja ili torzije, kao što su mostovi i vijadukti, vodotornjevi i sl.

Osobine betona čine ga nezamenljivim kod građevinskih poduhvata najviših kategorija visoko i niskogradnje: infrastrukture, fundiranja, usmeravanja i kontrole voda... Nove tehnologije i razvijanje novih materijala čini se da za dugo neće ugroziti dobri stari beton... One će pre pomoći da upotreba betona prevaziđe okvire u kojima se sada kreće, i da odgovori na nove izazove. 

PREUZETO SA

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Specijalni_betoni.aspx?ban=820&tekstid=127

 

 
Galanterija za beton - distanceri za armirani beton PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:20

Program galanterije za beton obuhvata: distancere za gornju i donju zonu armiranja, sisteme za podizanje, fiksiranje i povezivanje betonskih prefabrikovanih konstrukcija, lajsne i konstruktivne profile, magnetne proizvode za metalne kalupe... ali i mnoge druge proizvode za konstrukcijsku industriju...

bm0420011

Bočni prikaz distancera sa postavljenom armaturom

Pravilan (projektom predviđeni) položaj armature u armirano-betonskim elementima i konstrukcijama, od presudne je važnosti za njihovo kvalitetno izvođenje. Jedino na taj način projektovani betonski element može u potpunosti, trajno i bezbedno, vršiti ulogu koja mu je namenjena. Ukoliko položaj postavljene armature u betonskoj konstrukciji ne odgovara projektu po kom je taj položaj određen, nikako se ne može računati sa tim da će betonski element imati projetovane karakteristike, već će one uvek, u većoj ili manjoj meri, biti lošije.

Višedecenijska iskustva građevinske industrije u radu sa betonima dovela su do apsolutno potvrđenih činjenica o uzrocima koji su odgovorni za prerano starenje betona. Kao najčešći krivac imenovano je oštećenje zaštitnog sloja, usled čega dolazi do oksidiranja armature u betonu, izraženijeg negativnog uticaja temperaturnih promena na dilatacije čelika u betonu, i na posletku, dolazi do gubljenja projektovanih neophodnih karakteristika čvrstoće i savijanja.

Najefikasniji način da zaštitni sloj zadrži projektovanu dimenziju jeste postavljanje distancera. Pomoću njih, čak i u uslovima gradilišta, neće doći do sitnih nepreciznosti koje u perspektivi ugrožavaju čitavu betonsku konstrukciju.

Distanceri za beton se u najvećem broju slučajeva izrađuju od plastike, zbog čega predstavljaju mali izdatak prilikom investiranja radova, ali u velikoj meri doprinose kvalitetu izvođenja. U uslovima gradilišta nemoguće je ispratiti rad svakog pojedinca, niti se možemo u potpunosti pouzadti u njihovu savesnost. Iz toga razloga su među građevincima uvek cenjena jednostavna i jeftina rešenja koja podižu nivo garancije za izvedene radove.

Distanceri za beton su zato neophodni sastavni deo pri izvođenju svih armiračkih radova, kako u industrijskoj, tako i u individualnoj gradnji. Ponuda na tržištu obuhvata sve elemente bez kojih se armiranje betona ne može zamisliti, a uz njih posao postaje lakši, brži i neuporedivo kvalitetniji. Spektar proizvoda je takav da svi koji su u poslu armiranja, izvođenja betonskih kostrukcija i livenja gotovih prefabrikovanih elemenata, mogu posao završiti na najprecizniji i najjednostavniji način, što istovremeno znači i najekonomičniji i najbezbedniji.

bm0420022

PREUZETO SA

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Galanterija_za_beton_-_distanceri_za_armirani_beton.aspx?ban=820&tekstid=132

 

 
Flying Concrete (Leteći beton) PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:18

Devedesetih godina postojao je strip nazvan Concrete (Beton). Lik je dobio ovo ime jer je, kao i beton, bio jak, robustan, težak i neprivlačan. Ovo je tradicionalano bilo opšte viđenje betona i baš zato je toliko uzbudljivo videti promene koje su se tokom protekle decenije desile betonu koji je postao dekorativan, fluidan, lagan.

Flying Concrete pokazuje koliko daleko je beton otišao. Stiv Kornher (Steve Kornher) upravlja web sajtom. On je projektant i izvođač radova koji trenutno radi u Meksiku i koji voli da pomera granice onoga što se može učiniti sa betonom.

kucica 1

kucica 2

kucica 3

Beton je materijal koji se oblikuje i koji ima neverovatan potencijal za stvaranje fluidnih, skulpturalnih oblika. Neke od najdosadnijih građevina napravljene su od betona, ali dosada nije neodvojiv deo ovog materijala. Kao što slike pokazuju, mašta graditelja jedina može predstavljati ograničenje prilikom upotrebe betona.

Vredi posetiti ovaj sajt, naročito deo sa projektima. Stiv ističe na svom sajtu da on nije arhitekta i da na svakom svom projektu mora da radi sa nekim arhitektom. Možda njegova kreativnost ima donekle veze i sa tim nedostatkom formalnog obrazovanja. Možda mu to omogućava da lakše vizualizuje nove oblike ili je samo jednostavno sposoban da nađe klijente koji su spremni da preuzmu rizik?

Tekst u nastavku preuzet je sa sajta www.flyingconcrete.com

Betonski svodovi – talas budućnosti

Jedan od mojih glavnih ciljeva u gradnji niskobudžetnih objekata jeste da oni traju 400 godina. Da biste to postigli u ovoj klimatskoj zoni (Meksiko) morate da sagradite samopodupiruće konstrukcije i da koristite zidane konstrukcije – nepečenu opeku, blokove od lakog betona, armirano-betonske stubove itd.

Krov je ključna stvar za dug život zgrade, te treba da bude samonoseći i zaobljen – nikako ravan. Samonoseći zidovi po prirodi teže da budu zaobljeni. Krenite od toga i uskoro će sve biti oblo. Kada počnete da razmišljate o dugotrajnoj kući, najbolje je graditi tako da se ostavi mogućnost pregrađivanja. Sa konstrukcijom od ćerpiča i/ili lakog betona kasnije možete da probijete otvor za vrata. Sa čvrstim betonom to postaje skoro nemoguć projekat.

uspravna 1

uspravna 2

uspravna 3

Sa tehnologijom na današnjem nivou možemo da gradimo isplative objekte koji će trajati 400 godina ili možemo da nastavimo da razmišljamo o objektima za stanovanje kao o nečemu za jednokratnu upotrebu – kao što se razmišlja u nekim bogatijim zemljama.

Zidove vaše kuće iz snova možete sagraditi skoro od bilo čega – vinskih boca, ferocementa, džakova zemlje, panela od stiropene, kocki leda ili limenih tabli i metalnih držača. Izbor je veliki. Ali šta ćete koristiti za krov? Pametan, ekološki, dugotrajan krov čini razliku između dečaka i muškarca (devojčice i žene takođe). Mojim mačo krovovima teško da se mogu naći ravni. Metal traje 50 godina, a drvene grede 150. Zapravo, malo je krovova za koje se može reći da će trajati 400 godina.

Krovovi od lakog betona

Svodovi krova od lakog betona su jaki, trajni, laki za izgradnju i održavanje, privlačni su i nisu skupi. Beton je izuzetno otporan na pritisak te je najbolje i da se krovovi od betona grade u oblicima koji su jaki u kompresiji: krovne ljuske, kupole ili svodovi.

lukovi 1

lukovi 2

lukovi 3

Po mom mišljenju, ravni betonski krovovi nisu logična tvorevina. Jedini način da se ravni krovovi naprave dovoljno jakim kako bi podupirli sami sebe i opterećenje koje će nositi jeste korišćenje MNOGO metalne armature i čvrstog, konstruktivnog betona. Čak i tad, podložni su neuspehu.

U Meksiko Sitiju, nakon poslednjeg velikog zemljotresa, bilo je nekih veoma ružnih palačinki od ravnih betonskih krovova i podova. Zasvođeni krovovi imaju mnogo manju tendenciju da se ruše na ovaj način.

Krovove od lakog betona je lakše sagraditi i održavati i mogu biti sagrađeni sa samo delom metalne armature koja je potrebna za gradnju ravnih betonskih krovova.

Sobe sa svodom daju poseban osećaj životnog prostora. Ovo je naročito primetno u objektima socijalnog stanovanja. Plafoni deluju viši nego što su i sve deluje prostranije.

enterijer 1

enterijer 2

enterijer 3

Ovi krovovi su dobri izolatori i njihova debljina može da varira prema klimatskom području. U planinama Meksika, debljina krova od 8 do 10cm daće onu neophodnu „toplotu zimi, hladnoću leti“.

Zaptivanje: U Maksiku, krovove zaptivamo glatkim malterom sa dodacima. Onda ih najčešće bojimo bojom za krovove na bazi lateksa. U oštrijim klimatskim područjima treba koristiti druge membrane.

Krpljenje: Postigli smo velike uspehe sa krpljenjem ovih krovova i „zakrpe“ se uvek dobro prime. Jednostavno treba obraditi drvenim dletom pukotinu, očistiti je, namazati mešavinu cementa za vezivanje i onda ispolirati šmirglom.

Dobro sagrađen i održavan krov od betona trebalo bi da traje bar 200 godina.
 
Vrata i prozori

U Meksiku, vrata i prozori se projektuju tako da pre svega pruže sigurnost. Generalno, šipke se stavljaju na svakih 17cm da bi se sprečile krađe. Trudio sam se da moji projekti ne izgledaju kao crkveni ili zatvorski prozori i da imaju velike otvore.

vrata 1

vrata 2

vrata 3

Dizajnirao sam oko 20 vrsta vrata koristeći gvozdene ramove sa ispunom od čeličnog lima, ferocementa i agregata. Ovakva vrata su teška te moraju biti na dobrim šarkama i dobro okačena. Mogu biti i protivpožarna kako bi služila kaodruga vrata u garaži. Takođe, mogu imati dobru prođu na tržištu baštenske opreme.

Moja vrata i prozori postavljeni ovde u Meksiku zaštićena su jednim slojem laka i to je sasvim zadovoljavajuće za tu klimu.

preuzeto sa 
 

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Flying_Concrete_(Lete%C4%87i_beton).aspx?ban=820&tekstid=1780

 
Kako se od mekog drveta pravi tvrdo PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:09

apa_holz_waldNa Univerzitetu u Insbruku (Innsbruck) u Austriji sprovedeno je istraživanje metode kojom bi se od jeftinog domaćeg drveta moglo dobiti drvo koje ima svojstva relativno skupog tvrdog drveta.

Istraživači sa Univerziteta u Insbruku tretirali su svojom metodom drvo austrijskih lišćara i četinara u industrijskom mikrotalasnom sistemu, a ponekad i u vakuumu. Ovim postupkom drvo se suši počev od jezga i zaptivaju se, i samim tim smanjuju, njegove pore. Nakon toga, uzorci drveta dugački jedan metar potapaju se u rastvor vode i silicijum-dioksida, pa se ponovo suše mikrotalsima.

"Ovaj materijal je netoksičan i ekološki bezbedan", rekao je Kristijan Luks (Christian Lux) iz Instituta za jonsku i primenjenu fiziku (Institut für Ionenphysik und Angewandte Physik) - grupa Dünnschichttechnol. „U matrici drveta, u oblastima blizu površine, uskladištene su nanočestice silicijum-dioksida. Naša ispitivanja su pokazala da se ovim procesom nano-infiltracije jeftino lokalno drvo može izmeniti tako da dobije svojstva slična svojstvima relativno skupog tvrdog.“

Proces nano-infiltracije oponaša prirodne procese koji su uključeni u očvršćavanje drveta - pogotovo silikacija.


Analizirani uzorci otporni su na dejstvo vode, ulja, prljavštine, gljivica i insekata štetočina, imaju i vatrootporne karakteristike, a poboljšana su im i mehanička svojstva. 

preuzeto sa
 

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Kako_se_od_mekog_drveta_pravi_tvrdo.aspx?ban=820&tekstid=1804

 
Transbuoyant beton PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:07

transbuoyant_betonArhitekta Piter Džej Cvaig (Peter Jay Zweig) i kompanija Monotech International razvili su inovativan, ekstremno brz, jeftin, i nenarušavajući po okolinu, konstruktivni sistem koji ima veliku varijaciju upotreba. Ovaj sistem uključuje sopstvenu mešavinu betona sa aditivom koji poboljšava karakteristike betona, nazvanMonocrete.

On je integralni deo duplog monokok dizajna (monokok - je konstruktivna tehnika pri kojom je noseća konstrukcija spoljni deo objekta, tipa ljuske, rama, zatega, betona - umesto korišćenja unutrašnjeg rama noseće konstrukcije; monocoque > gr. mono - jedno, fr. coque - ljuska) koji Cvajgov tim zove Transbuoyant beton.

Za razliku od konvencionalnog betona, Transbuoyant beton ima ekstremnu zateznu snagu i otpornost na savijanje kao i otpornost na veliki pritisak. Ovaj konstruktivni sistem je izdržljiv, lak za održavanje, ujedno on je otporan na zemljotrese, vodu, vatru, vetar i metkove. Takođe, on je izuzetno lagan materijal i lak je za izvođenje. 

preuzeto sa

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?ban=820&tekstid=1809

 

 
Kratak osvrt na opravadnost korišćenja nerđajućeg čelika kao armature PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:03

Korozija armaturnog čelika dugo je bila problem projektnih inženjera. Kiseonik i natrijum hlorid prodiru kroz beton i dolaze u kontakt sa ugljenikom u čeličnoj armaturi. Ovo dovodi do korozije i odgovarajućeg gubitka čvrstine konstrukcije. Na kraju, može biti ugrožen integritet konstrukcije. Pored toga, korodirana čelična armatura širi se stvarajući pritisak na beton, proizvodeći pukotine i ljuspanje.

Postoji više mogućih rešenja ovog problema. Najjednostavnije rešenje jeste povećanje količine crne armature i količine potrebnog betonskog omotača.

Ako se smatra da to nije dovoljno, crna armatura zamenjuje se proizvodom sa većom otpornošću na koroziju, uključujući epoksi, pocinkovanu, MMFX, plastičnu armaturu ojačanu vlaknima – FRP (Fibre-reinforced plastic) ili armaturu od nerđajućeg čelika.

celik_armatura_1Odnedavno, inženjeri se sve više okreću armaturi od nerđajućeg čelika za kritičnu primenu na mostovimaautoputeva. Proteklih nekoliko godina, širom severnoameričkog kontinenta, nerđajući čelik se dosta koristi kao ojačanje, a čini se da taj zamah još jača. Saobraćajne vlasti i inženjeri mostova izgleda da sve više veruju da je nerđajući čelik najbolje dugoročno rešenje za kritične visokokorozivne primene.

Nerđajući čelik košta znatno više nego crna armatura i više nego alternativni proizvodi otporni na koroziju. Ovo dovodi do neizbežnog pitanja: da li je nerđajući čelik vredan dodatnih troškova?

Da, kažu pobornici njegove upotrebe. Iako se slažu da su početni troškovi daleko veći nego za crnu ili alternativnu armaturu, pobornici kažu da treba gledati na ukupne troškove tokom životnog ciklusa. Ističu istraživanja u Evropi i SAD-u koja, kako kažu, dokazuju da kada posmatrate ukupne troškove tokom 100 ili 120 godina životnog ciklusa, jeftinije je na samom početku dati više novca za nerđajući čelik.

nerdjajuci_celik_armatura_1Ovi analizirani troškovi tokom životnog ciklusa ne uključuju samo neposredne troškove održavanja, kao što su opravke, primena betonskih zaptivača, membrana itd, već i finansijske gubitke koji nastaju zbog poremećaja u saobraćaju i trgovini tokom izvođenja takvih opravki.

Argumenti protiv nerđajućeg čelika stižu u različitim oblicima. Prvo, pristalice alternativnih proizvoda, kao što je epoksi, pocinkovani, MMFX, ili plastika ojačana vlaknima tvrde da njihovi proizvodi imaju sličnu korozivnu otpornost po mnogo nižoj ceni. Svaki od ovih proizvoda ima sopstvenu tehničku analizu zašto je baš on najbolji odgovor koroziji.

Drugi priznaju da je nerđajući čelik proizvod sa najvećom otpornošću na koroziju, ali tvrde da je analiza izuzetno dugog životnog ciklusa pogrešna. Kažu da se u stvarnosti, velika većina konstrukcija zameni ili promeni za mnogo kraći period. Dakle, u većini slučajeva, korišćenje nerđajućeg čelika predstavlja znatno rasipanje, dok drugi proizvodi obezbeđuju prihvatljivu dužinu životnog veka po razumnim troškovima održavanja.

U stvarnosti, svaka primena ima sopstvene raznolike faktore okruženja koji utiču na dugovečnost, služenje i troškove održavanja. Za svaku primenu takođe treba razmotriti niz faktora koji se odnose na njenu funkciju i predviđeni radni vek. Ovi faktori iz stvarnog života uticaće na kraju na izbor materijala koji će biti najbolje rešenje za određenu primenu. 

preuzeto sa

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?ban=820&tekstid=1821

 

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 Sledeća > Kraj >>

Strana 2 od 5