Logovanje

Za kompletan sadržaj sajta je potrebno učlaniti se



Statistika DL baze

Download baza trenutno ima
509 fajla / fajlova, u 167 kategorije. Ukupan broj preuzimanja fajlova od 1. aprila 2011. god. je 617575 puta
rade
grfic_reklama2
dodaj_fajl

GRFić na FB

Viaduc de Millau - najviši most na svetu - u Francuskoj (AG magazin) PDF Štampa El. pošta
sreda, 30 mart 2011 20:46

VIADUC DE MILLAU

Najviši most na svetu

Decenijama je francuski gradić Milo u letnjim mesecima bio zagušen intezivnim saobraćajem. Danas, saobraćaj koji ide putem A75 sprajajući Pariz preko središnjeg dela Francuske sa azurnom obalom (Cote dAzur), i nastavljajući dalje prema Španiji, biće skrenut sa putanje, istočno od Miloa, prevodeći putnike preko najvišeg izgrađenog mosta na svetu. 
Sa vijaduktom Millau, autoput A75 je postao najkraći i najekonomičniji pravac koji povezuje sever i jug, ne samo Francuske, već i cele Evrope. 
Zamišljen i projektovan od strane firme Foster&Partner, u saradnji sa grupom francuskih inženjera, vijadukt ilustruje kako saradnja između arhitekata i inženjera može dovesti do stvaranja strukture koja oduzima dah. Iako ovaj most obara nekoliko rekorda, njegova lepota prvenstveno leži u njegovoj jasnoći izražavanja. 

24.vijadukt310305-4

Vijadukt Millau predstavlja uspešan završetak jednog izvanrednog projekta. Od početne ideje pa sve do realizacije, nekoliko stotina radnika je zajedničkim snagama učestvovalo u njegovom stvaranju. Uz pomoć najnaprednijih tehnologija trebalo im je samo tri godine da završe ovu veličanstvenu konstrukciju od čelika i betona.


Nakon otvaranja 14. decembra 2004. godine, vijadukt Millau je postao najviši (najvisočiji) most na svetu. U potrazi za estetskom konstrukcijom mosta koja će odgovarati postavljenom zadatku, arhitekti su došli do usvajanja principa koji ima više oslonaca a sastoji se od vitkog stuba-jarbola za koje su "prikačena" užad koja nose celu konstrukciju.

Tako cela struktura podseća na palubu broda koja dodiruje tlo doline u samo sedam tačaka.

Od ideje do realizacije

Na ideju o formiranju "brze" veze izmedu severa i juga, došao je CETE (Centar za studije tehničke opremljenosti), nakon velikih višegodišnjih turističkih poseta Parizu a zatim i mondenskim letovalištima na francuskom i španskom delu Mediterana. U obzir su dolazile tri mogućnosti od kojih je izbrana ona koja ide kroz središte Francuske, istočno od Miloa preko reke i klisure reke Tarn. Topografija terena je nudila dva pristupa rešavanju ovog problema.

Prvo je obuhvatalo most iznad reke Tarn, tj. spuštanje u dolinu i zatim prelazak preko mosta, dok je drugo rešenje bilo mnogo ekstremnije u inženjerskom smislu. Ono je obuhvatalo spajanje dva platoa iznad klisure reke Tarn sa međusobnim razmakom od 2,5 km, čime se skraćuje ukupna putanja za 60 km, a s tim i vreme prelaska.

lzgradnji mosta prethodila su dugogodišnja istraživanja (tzv. zatvoreni konkurs), u kome je učestvovalo pet timova arhitekata. Usvojen je projekat arhitekte Normana Fostera koji je urađen u saradnji sa francuskim inženjerima Sogelerg-a, EEG-a (Europe Etude Gecti) i SERF-a (Societe d`etudes R. Foucault).

Usvojena je struktura sa stubovima u obliku akustične viljuške, koji nose kolovoznu konstrukciju ukupne širine 27,35 m (obuhvata tri trake u oba smera). Za kolovoznu konstrukciju u obzir su dolazile dve mogućnosti: čelična, sa visinom od 4,20 m, i betonska koja ima visinu od 4,60 m. Usvojena je betonska konstrukcija jer je odgovarala zahtevanim estetskim uslovima. Količine osnovnog konstruktivnog materijala neophodne za ovu konstrukciju su: 27.000 m3 betona visokih karakteristika (B60), 19.000 t armiranog betona kao i 5.000 t čelika neophodnog za kablove.

Kada je usvojen konačni projekat, trebalo je odlučiti ko će biti izvodač radova. Nekoliko kompanija je učestvovalo u nadmetanju za koncesiju. Medutim, francuski odsek za transport i javne radove, koji je inače i naručilac celog projekta, odlučio se za "Eiffage Group TP" koja je formirala kompaniju za izvođenje radova na vijaduktu pod nazivom "Compaine Eiffage du Viaduc de Millau". Kompanija je ugovorila 75 godina dug koncesioni aranžman u zamenu za finansiranje radova mosta. Predračun koštanja mosta bio je 300 miliona evra. Od polaznih šema napravljenih 1987. godine, pa sve do kompletiranja konstrukcije decembra 2004, posle isteka 17 godina istraživanja i građevinskih radova koji su zahtevali povezanost sa A75, vijadukt Milo predstavlja uspešan rezultat mnoštva etapa. Ključne reči koje opisuju svaku od šest faza izvodenja su: disciplina, preciznost i profesionalizam. I faza obuhvata podizanje stubova, II faza postavljanje horizontalne ploče - kolovozne konstrukcije, III faza spajanje ploča južnog i severnog dela mosta, IV faza obuhvata montiranje pilona, V faza postavljanje nosećih kablova a VI postavljanje kolovoza (asfalta).

Stubovi

Početak izgradnje ovog mosta je bio 14. decembar 2001. godine kada je postavljen kamen temeljac. Dve nedelje kasnije, počeli su iskopi za temelje. 

Temelji za stubove su bili dubine 15 m, prečnika 5 m. U temelju svakog stuba nalazi se temeljna ploča, debljine 4 m. Za svako od postolja bilo je potrebno oko 2.000 m3 betona. Marta 2003. godine lstubovi su počeli da "niču iz zemlje".

24.vijadukt310305-3

Svaki treći dan stubovi su "rasli" za po 4 m, čime je gradilišni učinak dostigao maksimum. Sa sistemom blokovskih zatega i spojnica fiksiranih za telo stuba, 20 minuta je bilo dovoljno dugo vreme za postavljanje oplate na definisanu visinu uz pomoć samopodižuće dizalice, kako bi se omogućilo dalje livenje betonom. Paralelno glavnim nosećim stubovima, montirani su i pomoćni stubovi. To su čelične rešetkaste strukture koje obezbeduju oslonac horizontalnih ploča dok se ne postave piloni i noseći kablovi. Svi stubovi su završeni 9. decembra 2003. godine. lnače kompanija koja je bila zadužena za izvodenje radova, "Eiffage TP", drži svetski rekord za pravljenje najvišeg stuba "P2", visine 244,96 m. Stubovi su imenovani brojevima, od severa prema jugu.

Visine stubova su sledeće:
stub P1-94,50 m, stub P2-244,96 m, stub P3-221,05 m, stub P4-144,21 m, stub P5-136,42 m, stub P6-111,96 m i stub P7-77,56 m.

Paluba mosta

Postavljanje kolovozne konstrukcije na stubove izvedeno je uz pomoć lansirnog uredaja firme "Enerpac", deo po deo, svaki dužine polovine raspona. Da bi se uspešno izvelo postavljanje horizontalnih ploča, korišćene su 64 hidraulične dizalice! Postavljeni na glavne noseće stubove kao i na pomoćne stubove gigantski čelični podupirači-traverse, korišćeni kao posrednici izmedu dva stuba, omogućavaju da se pomere 36.000 tona teške ploče.

24.vijadukt310305-1

Svaka traversa sastavljena je od okvira koji pridržavaju ploču, unutar koga se nalaze dve klizne dizalice. Niža dizalica, koja se nalazi ispod ploče, potiskujućom silom vrši pomeranje ploče napred. Viša dizalica koja pridržava ploču, dopušta pomeranje od 60 cm. Kada je ploča povučena napred, traverse se povlače u svoj početni položaj. Svaka traversa je povezana sa kompjuterom koji kontroliše hidraulični generator, čime je postignuta perfektna sinhronizacija a ceo ciklus traje samo 4 minuta.

Svake četiri nedelje urađeno je po 18 lansiranja da bi se spojile dve strane mosta. Postižući prosečnu brzinu od 7 m/h, svaka operacija je zahtevala četrdesetosmočasovni rad. Spajanje pPalube" je završeno 28. maja 2004. godine.

Postavljanje asfaltnog kolovoza izvedeno je za 4 dana! Asfalt je projektovan je da izdrži krivljenje mosta i pruži sve pogodnosti za komforni prelaz motornih vozila.

Piloni

Prva dva pilona postavljena su na krajevima mosta, kako bi se sprečilou ugibanje konstrukcije i omogucilo dalje postavljanje horizontalnih ploča.

Ostalih pet pilona su postavljeni nakon kompletiranja horizontalne konstrukcije (tzv. palube), krajem 2003. godine. Cela operacija postavljanja pilona završena je za samo tri meseca. Svaki pilon je iz svog ležećeg položaja podignut u vertikalni i postavljen na bazu stuba uz pomoć četiri motorizovana vozila. Držeći ga van njegove ose, obuhvatnim pokretom dveju čeličnih "ruka", svaki pilon (700 tona težine i 90 m dužine, oblika inverznog slova V) je pokretom napred uzdignut sa dve hidraulične dizalice ukupne nosivosti 2.000 t. Za vreme ovih operacija, precizno kompjuterski kontrolisano ležište omogućavalo je da piloni budu vertikalno postavljeni tačno na određenom mestu. Nakon toga su piloni čvrsto fiksirani.

Sistemi kablova 

Svaki od pilona ima monoaksijalni ravanski sloj od 11 pari kablova postavljenih jedan nasuprot drugom. U zavisnosti od dužina, kablovi su napravljeni od 55-91 upredenog kabla. Svaki kabl je napravljen od sedam čeličnih žica, tj. šest žica koje su izuvijane oko jedne glavne. Ovi kablovi imaju garanciju da traju 120 godina. Svaki snop kablova ima trostruku zaštitu od korozije: svi kablovi su galvanizovani, obloženi petrolejskim voskom i presvučeni polietilenom. Da bi se izbeglo da bilo kakva voda prodre do kablova, spoljašnja obloga ima duplu uvijenu plombu celom dužinom.

Kablovi su postavljeni uz pomoć poznate tehnike. Posle postavljanja svežnja u zaštitne korice, kablovi su vučeni sve do vrha pilona, na svoje predviđene pozicije. Zatim su zategnuti i fiksirani u svojim gornjim i donjim kotvama. Sistem vrši regulisanje pomeranja napred-nazad i omogućava da kablovi budu postavljani jedan po jedan a zatim zategnuti (do predvidenih sila koje treba da prime). Za duže noseće kablove, maksimalna postignuta obuhvatana sila iznosi 900 t.

Specifičnost tehnologija 

Za konstrukciju vijadukta Millau korišćena je napredna tehnika u domenu javnih radova. Za postavljanje kolovozne konstrukcije korišćena je špansko-američka hidraulična tehnologija potiskivanja ploča firme Enerpac, po kojoj ceo sistem i nosi naziv. Oblikovanje stubova i pilona radeno je oplatama firme PERI. Sve su to instrumenti uspeha ove jedinstvene strukture.

Za normalno funkcionisanje vijadukta, koriste se informacije obezbeđene desetinama senzora postavljenih u stubovima, na pilonima, kablovima, kao i na kolovozu. Svi senzori su kontrolisani od strane glavnog kompjutera koji se nalazi u centru na Crvenom platou. I pored tri metra visokih transparentnih zaklona koji štite vozila od bočnih vetrova, uprkos traci koja razdvaja kolovoz od ivice mosta, pruža se neverovatan vidik koji prija svima koji prelaze vijadukt bilo automobilom ili autobusom. Lagano spuštanje kolovoza sa jednog na drugi kraj vijadukta, omogućilo je fantastičan pogled na okolinu kao i na celu panoramu Millau-a. Cena putarine za putnička vozila u toku letnjih meseci iznosi 6,5 evra, dok u ostalim mesecima ima cenu od 4,90 evra. 
Ako ste u blizini, iskoristite priliku i pređite preko ovog remek dela, sigurno se nećete pokajati.

24.vijadukt310305-2

Ser Norman Foster
Jedan od najpoznatijih arhitekata dnašnjice. 

Rođen je u Mančesteru, Engleska, 1935. godine u siromašnoj porodici. Nakon diplomiranja na Univerzitetu Mančester, na odseku za arhitekturu I urbanizam, dobio je stipendiju na Jejl univerzitetu, gde je stekao zvanje magistra. Godine 1968. osniva sadašnji studio Foster&Partners, gde su mu tokom godina neki od najpoznatijih partnera bili Richard Rodgers I Bakminster Fuler. Tokom karijere dobitnik je više od 190 nagrada i učesnik na preko 50 konkursa. “RIBA” mu je dodelila kraljevsku medalju 1983. a 1990. dobio je I medalju poverenika. Godine 1990. je proglašen vitezom, a 1994. dobio je zlatnu medalju od strane AIA. Jedna od najprestižnijih nagrada je i titula Lorda, dodeljena od strane engleske kraljice 1999. godine. Iste godine dobio je i Pritzkerovu nagradu za arhitekturu, za celokupan doprinos arhitekturi. Njegove izvanredne zgrade i urbanistički projekti transformisali su gradove: on preko njih obnavlja transportne sisteme i gradske centre širom sveta. Mnogi od ovih projekata bazirani su na ekologiji, čime on postavlja nove standarde za interakciju zgrada i okruženja. Internacionalnu reputaciju je postigao objektima kao što su: toranj za Daewoo Elektronics u Seulu, Koreja; Hongkonška i Šangajska banka, tokijski Milenijum toranj, Telekomunikacioni toranj, londonski toranj Milenijum i drugi visoki objekti. U okviru mnogobrojnih objekata su i Metro Bilbao, Biblioteka oksfordskog muzeja, most Milenijum u Londonu, aerodrom Shangai u Kini, kao i mnogi drugi projekti. 

Brojevi za pamćenje vjadukta Millau: 
Dužina vijadukta: 2.460 m

Širina vjadukta: 32 m
Maksimalna visina: 343 m (20 m više od Ajfelovog tornja) 
Nagib: 3,015% iz pravca Clermont-Ferrand - Beziers
Krivina: 20 km
Visina najvišeg stuba: 245 m
Visina pilona: 87 m
Broj stubova: 7
Širina razmaka: 342 m 
Broj nosećih kablova: 154 (11 pari po jednom pilonu) 
Zategnutost kablova: 900 t za najduži kabl 
Težina horizontalnog dela mosta: 36.000 t
Zapremina ugradenog betona: 85.000 m3, tj. 206.000 t 
Trajanje konces je: 78 godina (3 godine gradnje i 75 godina korišćenja) 
Cena koštanja vijadukta: 400 miliona evra
Garantovana trajnost: 120 godina

 

 

[Preuzeto sa http://www.ekapija.com/website/sr/]