Statistika DL baze

Download baza trenutno ima
528 fajla / fajlova, u 168 kategorije. Ukupan broj preuzimanja fajlova od 1. aprila 2011. god. je 1080188 puta
rade
dodaj_fajl

GRFi? na FB

PDF Štampa El. pošta
sreda, 30 mart 2011 20:46

VIADUC DE MILLAU

Najviši most na svetu

Decenijama je francuski gradi? Milo u letnjim mesecima bio zagušen intezivnim saobra?ajem. Danas, saobra?aj koji ide putem A75 sprajaju?i Pariz preko središnjeg dela Francuske sa azurnom obalom (Cote dAzur), i nastavljaju?i dalje prema Španiji, bi?e skrenut sa putanje, isto?no od Miloa, prevode?i putnike preko najvišeg izgra?enog mosta na svetu. 
Sa vijaduktom Millau, autoput A75 je postao najkra?i i najekonomi?niji pravac koji povezuje sever i jug, ne samo Francuske, ve? i cele Evrope. 
Zamišljen i projektovan od strane firme Foster&Partner, u saradnji sa grupom francuskih inženjera, vijadukt ilustruje kako saradnja izme?u arhitekata i inženjera može dovesti do stvaranja strukture koja oduzima dah. Iako ovaj most obara nekoliko rekorda, njegova lepota prvenstveno leži u njegovoj jasno?i izražavanja. 

24.vijadukt310305-4

Vijadukt Millau predstavlja uspešan završetak jednog izvanrednog projekta. Od po?etne ideje pa sve do realizacije, nekoliko stotina radnika je zajedni?kim snagama u?estvovalo u njegovom stvaranju. Uz pomo? najnaprednijih tehnologija trebalo im je samo tri godine da završe ovu veli?anstvenu konstrukciju od ?elika i betona.


Nakon otvaranja 14. decembra 2004. godine, vijadukt Millau je postao najviši (najviso?iji) most na svetu. U potrazi za estetskom konstrukcijom mosta koja ?e odgovarati postavljenom zadatku, arhitekti su došli do usvajanja principa koji ima više oslonaca a sastoji se od vitkog stuba-jarbola za koje su "prika?ena" užad koja nose celu konstrukciju.

Tako cela struktura podse?a na palubu broda koja dodiruje tlo doline u samo sedam ta?aka.

Od ideje do realizacije

Na ideju o formiranju "brze" veze izmedu severa i juga, došao je CETE (Centar za studije tehni?ke opremljenosti), nakon velikih višegodišnjih turisti?kih poseta Parizu a zatim i mondenskim letovalištima na francuskom i španskom delu Mediterana. U obzir su dolazile tri mogu?nosti od kojih je izbrana ona koja ide kroz središte Francuske, isto?no od Miloa preko reke i klisure reke Tarn. Topografija terena je nudila dva pristupa rešavanju ovog problema.

Prvo je obuhvatalo most iznad reke Tarn, tj. spuštanje u dolinu i zatim prelazak preko mosta, dok je drugo rešenje bilo mnogo ekstremnije u inženjerskom smislu. Ono je obuhvatalo spajanje dva platoa iznad klisure reke Tarn sa me?usobnim razmakom od 2,5 km, ?ime se skra?uje ukupna putanja za 60 km, a s tim i vreme prelaska.

lzgradnji mosta prethodila su dugogodišnja istraživanja (tzv. zatvoreni konkurs), u kome je u?estvovalo pet timova arhitekata. Usvojen je projekat arhitekte Normana Fostera koji je ura?en u saradnji sa francuskim inženjerima Sogelerg-a, EEG-a (Europe Etude Gecti) i SERF-a (Societe d`etudes R. Foucault).

Usvojena je struktura sa stubovima u obliku akusti?ne viljuške, koji nose kolovoznu konstrukciju ukupne širine 27,35 m (obuhvata tri trake u oba smera). Za kolovoznu konstrukciju u obzir su dolazile dve mogu?nosti: ?eli?na, sa visinom od 4,20 m, i betonska koja ima visinu od 4,60 m. Usvojena je betonska konstrukcija jer je odgovarala zahtevanim estetskim uslovima. Koli?ine osnovnog konstruktivnog materijala neophodne za ovu konstrukciju su: 27.000 m3 betona visokih karakteristika (B60), 19.000 t armiranog betona kao i 5.000 t ?elika neophodnog za kablove.

Kada je usvojen kona?ni projekat, trebalo je odlu?iti ko ?e biti izvoda? radova. Nekoliko kompanija je u?estvovalo u nadmetanju za koncesiju. Medutim, francuski odsek za transport i javne radove, koji je ina?e i naru?ilac celog projekta, odlu?io se za "Eiffage Group TP" koja je formirala kompaniju za izvo?enje radova na vijaduktu pod nazivom "Compaine Eiffage du Viaduc de Millau". Kompanija je ugovorila 75 godina dug koncesioni aranžman u zamenu za finansiranje radova mosta. Predra?un koštanja mosta bio je 300 miliona evra. Od polaznih šema napravljenih 1987. godine, pa sve do kompletiranja konstrukcije decembra 2004, posle isteka 17 godina istraživanja i gra?evinskih radova koji su zahtevali povezanost sa A75, vijadukt Milo predstavlja uspešan rezultat mnoštva etapa. Klju?ne re?i koje opisuju svaku od šest faza izvodenja su: disciplina, preciznost i profesionalizam. I faza obuhvata podizanje stubova, II faza postavljanje horizontalne plo?e - kolovozne konstrukcije, III faza spajanje plo?a južnog i severnog dela mosta, IV faza obuhvata montiranje pilona, V faza postavljanje nose?ih kablova a VI postavljanje kolovoza (asfalta).

Stubovi

Po?etak izgradnje ovog mosta je bio 14. decembar 2001. godine kada je postavljen kamen temeljac. Dve nedelje kasnije, po?eli su iskopi za temelje. 

Temelji za stubove su bili dubine 15 m, pre?nika 5 m. U temelju svakog stuba nalazi se temeljna plo?a, debljine 4 m. Za svako od postolja bilo je potrebno oko 2.000 m3 betona. Marta 2003. godine lstubovi su po?eli da "ni?u iz zemlje".

24.vijadukt310305-3

Svaki tre?i dan stubovi su "rasli" za po 4 m, ?ime je gradilišni u?inak dostigao maksimum. Sa sistemom blokovskih zatega i spojnica fiksiranih za telo stuba, 20 minuta je bilo dovoljno dugo vreme za postavljanje oplate na definisanu visinu uz pomo? samopodižu?e dizalice, kako bi se omogu?ilo dalje livenje betonom. Paralelno glavnim nose?im stubovima, montirani su i pomo?ni stubovi. To su ?eli?ne rešetkaste strukture koje obezbeduju oslonac horizontalnih plo?a dok se ne postave piloni i nose?i kablovi. Svi stubovi su završeni 9. decembra 2003. godine. lna?e kompanija koja je bila zadužena za izvodenje radova, "Eiffage TP", drži svetski rekord za pravljenje najvišeg stuba "P2", visine 244,96 m. Stubovi su imenovani brojevima, od severa prema jugu.

Visine stubova su slede?e:
stub P1-94,50 m, stub P2-244,96 m, stub P3-221,05 m, stub P4-144,21 m, stub P5-136,42 m, stub P6-111,96 m i stub P7-77,56 m.

Paluba mosta

Postavljanje kolovozne konstrukcije na stubove izvedeno je uz pomo? lansirnog uredaja firme "Enerpac", deo po deo, svaki dužine polovine raspona. Da bi se uspešno izvelo postavljanje horizontalnih plo?a, koriš?ene su 64 hidrauli?ne dizalice! Postavljeni na glavne nose?e stubove kao i na pomo?ne stubove gigantski ?eli?ni podupira?i-traverse, koriš?eni kao posrednici izmedu dva stuba, omogu?avaju da se pomere 36.000 tona teške plo?e.

24.vijadukt310305-1

Svaka traversa sastavljena je od okvira koji pridržavaju plo?u, unutar koga se nalaze dve klizne dizalice. Niža dizalica, koja se nalazi ispod plo?e, potiskuju?om silom vrši pomeranje plo?e napred. Viša dizalica koja pridržava plo?u, dopušta pomeranje od 60 cm. Kada je plo?a povu?ena napred, traverse se povla?e u svoj po?etni položaj. Svaka traversa je povezana sa kompjuterom koji kontroliše hidrauli?ni generator, ?ime je postignuta perfektna sinhronizacija a ceo ciklus traje samo 4 minuta.

Svake ?etiri nedelje ura?eno je po 18 lansiranja da bi se spojile dve strane mosta. Postižu?i prose?nu brzinu od 7 m/h, svaka operacija je zahtevala ?etrdesetosmo?asovni rad. Spajanje pPalube" je završeno 28. maja 2004. godine.

Postavljanje asfaltnog kolovoza izvedeno je za 4 dana! Asfalt je projektovan je da izdrži krivljenje mosta i pruži sve pogodnosti za komforni prelaz motornih vozila.

Piloni

Prva dva pilona postavljena su na krajevima mosta, kako bi se spre?ilou ugibanje konstrukcije i omogucilo dalje postavljanje horizontalnih plo?a.

Ostalih pet pilona su postavljeni nakon kompletiranja horizontalne konstrukcije (tzv. palube), krajem 2003. godine. Cela operacija postavljanja pilona završena je za samo tri meseca. Svaki pilon je iz svog leže?eg položaja podignut u vertikalni i postavljen na bazu stuba uz pomo? ?etiri motorizovana vozila. Drže?i ga van njegove ose, obuhvatnim pokretom dveju ?eli?nih "ruka", svaki pilon (700 tona težine i 90 m dužine, oblika inverznog slova V) je pokretom napred uzdignut sa dve hidrauli?ne dizalice ukupne nosivosti 2.000 t. Za vreme ovih operacija, precizno kompjuterski kontrolisano ležište omogu?avalo je da piloni budu vertikalno postavljeni ta?no na odre?enom mestu. Nakon toga su piloni ?vrsto fiksirani.

Sistemi kablova 

Svaki od pilona ima monoaksijalni ravanski sloj od 11 pari kablova postavljenih jedan nasuprot drugom. U zavisnosti od dužina, kablovi su napravljeni od 55-91 upredenog kabla. Svaki kabl je napravljen od sedam ?eli?nih žica, tj. šest žica koje su izuvijane oko jedne glavne. Ovi kablovi imaju garanciju da traju 120 godina. Svaki snop kablova ima trostruku zaštitu od korozije: svi kablovi su galvanizovani, obloženi petrolejskim voskom i presvu?eni polietilenom. Da bi se izbeglo da bilo kakva voda prodre do kablova, spoljašnja obloga ima duplu uvijenu plombu celom dužinom.

Kablovi su postavljeni uz pomo? poznate tehnike. Posle postavljanja svežnja u zaštitne korice, kablovi su vu?eni sve do vrha pilona, na svoje predvi?ene pozicije. Zatim su zategnuti i fiksirani u svojim gornjim i donjim kotvama. Sistem vrši regulisanje pomeranja napred-nazad i omogu?ava da kablovi budu postavljani jedan po jedan a zatim zategnuti (do predvidenih sila koje treba da prime). Za duže nose?e kablove, maksimalna postignuta obuhvatana sila iznosi 900 t.

Specifi?nost tehnologija 

Za konstrukciju vijadukta Millau koriš?ena je napredna tehnika u domenu javnih radova. Za postavljanje kolovozne konstrukcije koriš?ena je špansko-ameri?ka hidrauli?na tehnologija potiskivanja plo?a firme Enerpac, po kojoj ceo sistem i nosi naziv. Oblikovanje stubova i pilona radeno je oplatama firme PERI. Sve su to instrumenti uspeha ove jedinstvene strukture.

Za normalno funkcionisanje vijadukta, koriste se informacije obezbe?ene desetinama senzora postavljenih u stubovima, na pilonima, kablovima, kao i na kolovozu. Svi senzori su kontrolisani od strane glavnog kompjutera koji se nalazi u centru na Crvenom platou. I pored tri metra visokih transparentnih zaklona koji štite vozila od bo?nih vetrova, uprkos traci koja razdvaja kolovoz od ivice mosta, pruža se neverovatan vidik koji prija svima koji prelaze vijadukt bilo automobilom ili autobusom. Lagano spuštanje kolovoza sa jednog na drugi kraj vijadukta, omogu?ilo je fantasti?an pogled na okolinu kao i na celu panoramu Millau-a. Cena putarine za putni?ka vozila u toku letnjih meseci iznosi 6,5 evra, dok u ostalim mesecima ima cenu od 4,90 evra. 
Ako ste u blizini, iskoristite priliku i pre?ite preko ovog remek dela, sigurno se ne?ete pokajati.

24.vijadukt310305-2

Ser Norman Foster
Jedan od najpoznatijih arhitekata dnašnjice. 

Ro?en je u Man?esteru, Engleska, 1935. godine u siromašnoj porodici. Nakon diplomiranja na Univerzitetu Man?ester, na odseku za arhitekturu I urbanizam, dobio je stipendiju na Jejl univerzitetu, gde je stekao zvanje magistra. Godine 1968. osniva sadašnji studio Foster&Partners, gde su mu tokom godina neki od najpoznatijih partnera bili Richard Rodgers I Bakminster Fuler. Tokom karijere dobitnik je više od 190 nagrada i u?esnik na preko 50 konkursa. “RIBA” mu je dodelila kraljevsku medalju 1983. a 1990. dobio je I medalju poverenika. Godine 1990. je proglašen vitezom, a 1994. dobio je zlatnu medalju od strane AIA. Jedna od najprestižnijih nagrada je i titula Lorda, dodeljena od strane engleske kraljice 1999. godine. Iste godine dobio je i Pritzkerovu nagradu za arhitekturu, za celokupan doprinos arhitekturi. Njegove izvanredne zgrade i urbanisti?ki projekti transformisali su gradove: on preko njih obnavlja transportne sisteme i gradske centre širom sveta. Mnogi od ovih projekata bazirani su na ekologiji, ?ime on postavlja nove standarde za interakciju zgrada i okruženja. Internacionalnu reputaciju je postigao objektima kao što su: toranj za Daewoo Elektronics u Seulu, Koreja; Hongkonška i Šangajska banka, tokijski Milenijum toranj, Telekomunikacioni toranj, londonski toranj Milenijum i drugi visoki objekti. U okviru mnogobrojnih objekata su i Metro Bilbao, Biblioteka oksfordskog muzeja, most Milenijum u Londonu, aerodrom Shangai u Kini, kao i mnogi drugi projekti. 

Brojevi za pam?enje vjadukta Millau: 
Dužina vijadukta: 2.460 m

Širina vjadukta: 32 m
Maksimalna visina: 343 m (20 m više od Ajfelovog tornja) 
Nagib: 3,015% iz pravca Clermont-Ferrand - Beziers
Krivina: 20 km
Visina najvišeg stuba: 245 m
Visina pilona: 87 m
Broj stubova: 7
Širina razmaka: 342 m 
Broj nose?ih kablova: 154 (11 pari po jednom pilonu) 
Zategnutost kablova: 900 t za najduži kabl 
Težina horizontalnog dela mosta: 36.000 t
Zapremina ugradenog betona: 85.000 m3, tj. 206.000 t 
Trajanje konces je: 78 godina (3 godine gradnje i 75 godina koriš?enja) 
Cena koštanja vijadukta: 400 miliona evra
Garantovana trajnost: 120 godina

 

 

[Preuzeto sa http://www.ekapija.com/website/sr/]