Statistika DL baze

Download baza trenutno ima
528 fajla / fajlova, u 168 kategorije. Ukupan broj preuzimanja fajlova od 1. aprila 2011. god. je 1080188 puta
rade
dodaj_fajl

GRFi? na FB

Gra?evinarstvo
Novi konstruktivni sistem (QuaDror) PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:50

Uzbudljivi novi konstruktivni sistem predstavljen je na Design Indaba konferenciji u Kejptaunu. QuaDror, koji je izmislio i patentirao Dror Benshetrit (Dror Benetrit), jeste sistem prostorno geometrijskih utega inspirisan raznovrsno?u i strukturalnim integritetom elemenata koji se me?usobno blokiraju.

Kao to ma?ioni?ar otkriva tajne svoje magije, tako i Dror Benetrit otkriva iznena?uju?e jednostavan mehanizam iza ovih struktura koga jedinstvenim ?ini kompleksna interakcija elemenata koji se me?usobno blokiraju. Od prostog modela bloka do nose?eg elementamosta, QuaDror sistem pokazuje svoje mogu?nosti u svim veli?inama.

Posle ?etvorogodinjih ispitivanja koja su se fokusirala na eksperimentisanje i saradnju, tim Drora Benetrita razvio je sistem koji pokazuje enormnu snagu i veliku adaptibilnost u konfiguraciji razli?itih oblika. Raznovrsnost sistema QuaDror jeste prednost koja ga ?ini jedinstvenim, prvenstveno zbog njegove sposobnosti da se prilagodi stalno menjaju?em svetu.

Geometrija konstruktivnog sistema koja ih je vodila u njihovim istraivanjima, dovela je do zaklju?ka da se sistem moe primenjivati na pet na?ina. Tih pet namena skoro da nemaju granica, i mogu se koristiti pri: izgradnji objekata, podeli prostora, infrastrukturnim projektima, fenestraciji (pojam se u arhitekturi koristi da bi ozna?io postojanje odre?enog niza, reda ili kompozicije) i pravljenju umetni?kih instalacija.

Tim je, tako?e, predloio kori?enje QuaDror sistema u izgradnji ku?a kao odgovor na porast svetske populacije besku?nika i predvi?en rast potrebe za stanovanjem. Finansijsko isplativi domovi teili bi pragmatizmu kao i lako?i transporta zbog njihove kompaktne geometrije i mogu?nosti slaganja. Predloeni komplet delova dovoljan za izgradnju oko 1.750 domova, uklju?uju?i i QuaDror univerzalne sastave, moe da bude transportovan u jednom kontejneru od 12m. Po dostavi, sistem se sklapa, inkorporiu?i lokalne materijale za omota? i grede. Prve QuaDror ku?e, po predvi?anjima, gradi?e se 2012. godine u Sijera Leoneu i Brazilu.

bm170502
bm170503

Zainteresovani smo za transformativnu mo? dizajna kao me?uzavisni odgovor na socijalne, ekonomske i ekoloke probleme. Na rad je interaktivni proces izmiljanja i davanja (infra)strukturi i sveobuhvatni sistem za poboljanje naeg na?ina ivota. U stvari, mi verujemo da dizajneri i korisnici postaju ko-kreatori, kae Dror Benetrit.

Kratak pregled glavnih prednosti

Podeoni zidovi:Od unutranjih zidova do zvu?nih barijera pored autoputeva, konstruktivni sistem QuaDror prua istu stabilnost kao i puna kocka, koriste?i samo 20% njene mase. Potporni zid moe da izdri uraganske vetrove bez ikakvih dodatnih oslonaca, istovremeno pokazuju?i odli?na akusti?na svojstva.

Arhitektonski sistem:Kori?enje tipi?nih greda sa QuaDror sistemom zglobova dozvoljava neverovatnu brzinu izgradnje i kompletno odvajanje konstrukcije i fasadnog omota?a.


preuzeto sa www.gradjevinarstvo.rs
 
Trajnost betonskih konstrukcija PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:47

Prema saznanjima velikog broja svetskih eksperata, pre svega onih koji su uklju?eni u rad pojedinih svetskih asocijacija na podru?ju betona i armiranog betona, armirani beton propada alarmantnom brzinom u priobalnim podru?jima Bliskog i Srednjeg Istoka i ?itavog Sredozemlja. Veliki broj armiranobetonskih konstrukcija, izgra?enih u ovim klimatskim regionima, jedva da do?eka 15-20 godina pre prvih ozbiljnih sanacija. Za stru?njake kojima su ovi regioni poznati, evidentno je da je ovaj problem bio odavno prisutan, ali su tek nedostaci koji su uo?eni na ve?em broju velikih i skupih konstrukcija, uglavnom onih izgra?enih u zemljama izvoznicama nafte tokom poslednjih 20-tak godina, skrenuli svetsku panju na ovaj problem.

zou004

?injenica da timovi konsultanata velike svetske reputacije i poznati svetski izvo?a?i izvode betonske konstrukcije koje po?inju da ispadaju iz eksploatacije znatno pre o?ekivanja, navodi na zaklju?ak da razlozi propadanja armiranog betona u arkim priobalnim podru?jima ovih regiona nisu u potpunosti shva?eni, iako je puno toga ve? poznato. Mnotvo konsultanata i izvo?a?a je uistinu pokuavalo da sledi i potuje me?unarodno priznate propise i standarde iz oblasti betona i bilo bi vrlo pogreno sve neuspehe pripisati nekompetetnosti gra?evinara.

MOGU?I OBLICI I UZROCI DEZINTEGRACIJE KONSTRUKCIJA

Trajnost armiranobetonskih, odnosno prethodno napregnutih konstrukcija prvenstveno je ugroena korozijom armature u betonu. U uslovima umerenih i hladnijih klimata, u tom smislu najve?i neprijatelj betonskih konstrukcija je ve?a primena soli za odmrzavanje kolovoza. U uslovima toplih mora korozija armature uslovljena je pre svega zna?ajnom koncentracijom hlorida u morskoj vodi, u tlu, u podzemnoj vodi i u atmosferi.

Trajnost konstrukcija od betona, moda ne u tako ozbiljnoj meri kao hloridi, ugroavaju i sulfati, putem tzv. sulfatne korozije betona. I ova vrsta korozije najvie je izraena kada su u pitanju konstrukcije u blizini mora, ali isto tako i u kopnenim podru?jima bogatim sulfatima. Kao to je poznato,podsulfatnom korozijom betona naj?e?e se podrazumeva hemijsko delovanje sulfata sa trikalcijum-aluminatom C3A u prisustvu vlage, pri ?emu dolazi do stvaranja ekspazivnog jedinjenja etringita.

Ostali oblici dezintegracije betona i betonskih konstrukcija povezani su sa kristalizacijom soli na betonskim elementima (salt weathering), sa pojavom prslina usled skupljanja, prslina usled temperaturnih razlika i usled razli?itog termi?kog irenja agregata i cementnog kamena i dr.

beton - trajnost

Mada se svi napred navedeni oblici dezintegracije betona i betonskih konstrukcija, javljaju i u kontinentalnim klimatskim uslovima, u uslovima kakvi vladaju na toplim morima njihova pojava je znatno ?e?a, procesi se odvijaju bre i trajnost objekta je manja, posebno u neposrednoj blizini mora. Razloga za ovo ima vie, ali najzna?ajnija su slede?a dva:

  • koncetracija hlorida i sulfata generalno je znatno ve?a
  • usled povienih temperatura procesi dezintegracije betona, odnosno betonskog ?elika su ubrzani, u pore?enju sa ovim pojavama u kontinentalnim klimatskim podru?jima i podru?jima hladnih mora.

Uticaj povienih temperatura, koje su u uslovima toplih mora prisutne tokom ve?eg dela godine, na trajnost betona i betonskih konstrukcija, prvenstveno se ogleda u slede?em:

  • u pove?anoj poroznosti cementne paste i betona, usled pove?ane koli?ine vode, a radi dobijanja odgovaraju?e, potrebne ugradljivosti i obradljivosti betonskih smea,
  • u ubrzanoj po?etnoj hidrataciji cementa, koja za posledicu ima nepovoljnu strukturu pora u cementnoj pasti, tj. Stvaranje krupnijeg pornog sistema; ovakav porni sistem uti?e na znatno pove?anu vodopropustljivost betona, a samim time i pove?anu penetraciju hlor-jona, koji iniciraju koroziju ?elika u betonu,
  • u pove?anom riziku od pojave prslina usled plasti?nog skupljanja, skupljanja usled suenja, temperaturnih razlika i nekompatibilnosti termi?kog irenja agregata i cementnog kamena,
  • u ubrzanom procesu karbonatizacije, intezivnoj koroziji armature kao i ostalih dezintegracionih procesa u betonu (sulfatne korozije, kristalizacije soli i dr.)

Agresivne soli, posebno na samoj obali ili irem obalnom podru?ju, sadrane u tlu, u podzemnoj vodi, u talasima i kapima morske vode noenim vetrom, kao i u isparenjima, u vazduhu, predstavljaju drugi, tako?e vrlo ozbiljan spoljni faktor agresije na beton i konstrukcije od betona.

FIZI?KO-MEHANI?KA SVOJSTVA KOJA UTI?U NA TRAJNOST BETONSKIH KONSTRUKCIJA

Razmotri?emo nekoliko faktora za koje se smatra da uti?u na trajnost betonskih konstrukcija. To se pre svega odnosi na zapreminsku masu, upijanje vode, vodonepropustljivost, otpornost na dejstvo mraza, homogenost i pukotine.

Leaking fundations & concrete structures treated with chemical grouting

Zapreminska masa
Mada se zapreminska masa o?vrslog betona dovodi u vezu sa mehani?kim karakteristikama, gde se pre svega misli na ?vrsto?u pri pritisku, stanovita smo da se za to ne moe na?i eksplicitna zavisnost. Betoni sa ve?im vrednostoma zapreminske mase mogu pokazati i bolje karakteristike u pogledu trajnosti.

Upijanje vode
Upijanje vode je funkcija poroznosti betona. Pri ispitivanju potpuno zasi?enih uzoraka, trajnijim betonom se moe smatrati beton ?ije je upijanje vode manje od 5%. Treba napomenuti da ovo ne mora da se odnosi na betone kod kojih je zapreminska masa ispod 2300 kg/m3 , jer u tom slu?aju veli?ina i raspored pora mogu omogu?iti zna?ajno upijanje vode, a da otpornost na dejstvo mraza bude prihvatljiva.

Vodonepropustljivost
Kapilarne pore u betonu su osnovni faktor vodonepropusnosti betona. Beton u dodiru sa vodom ili drugim te?nostima tokom vremena postaje vodonepropusniji. Beton se moe smatrati trajnijim ako prodor vode prema SRPS U.M1.015 nije ve?i od 5cm, odnosno 3cm ako je izloen agresivnom uticaju sredine.

Otpornost na dejstvo mraza
Beton se moe smatrati trajnijim ako u pogledu ovog ispitivanja ispunjava uslove za marku M-100, odnosno M-150 ako su u pitanju konstruktivni elementi izloeni kvaenji i suenju.

Homogenost
Homogenost betona svee betonske meavine zavisi od pravilnog projektovanja sastava i kvaliteta i duine meanja u mealici tokom proizvodnje. Homogenost ugra?enog betona zavisi od izbora na?ina ugradnje (na?inu zbijanja).

Pukotine
Pukotine u o?vrslom betonu predstavljaju otvoren put prolasku vode ili agresivnih fluida, a uzroci toga mogu biti razli?iti (temperature promene, skupljenje betona, optere?enja u eksploataciji)

KRISTALIZACIJA SOLI NA POVRINI BETONSKIH ELEMENATA (salt weathering)

3528342_f260Hidro-geoloko-morfoloki uslovi terena, bogatog solima, u osnovi su uzro?nik kristalizacije soli, izazvane izbijanjem na povrinu slane podzemne vode, koja se putem kapilarnog penjanja kroz tlo i temelje konstrukcije die navie (salt njeathering). Re? je o jednom ekstenzivnom obliku dezintegracije betona, koja je naj?e?e prisutna u priobalnim terenima toplih mora. U pitanju je fizi?ka dezintegracija betona, uslovljena razli?itim mehanizmima koji prate kristalizaciju soli u pornim prostorima cementne paste, ili u porama zrna agregata. Pritisak izazvan kristalizacijom dovodi najpre do pojave mikroprslina u zidovima pora a zatim do sve ve?ih prslina. Ovakav proces ponavlja se u susednom pornom prostoru, pa u slede?em, itd.

Kao prate?i mehanizam, mogu?a je i pojava prslina putem hidratacije soli (preko no?i, sa pojavom rose) i dehidratacije (dnevnom toplotom) formiranjeanhidrita od gipsa i sl. Ovakve promene u kristalima, koji zauzimaju porne prostore cementne paste, dovode tako?e do zapreminskih promena, koje iniciraju prsline u zidovima pora. Dalje, koeficijent termi?kog irenja ovako formiranih kristala soli ?esto je znatno ve?i nego kod cementnog kamena, to usled dnevnih promena temperature tako?e dovodi do naprezanja i mogu?ih pojava prslina.

Uobi?ajna mesta pojava ovih fizi?kih mehanizama napada na beton locirana su neposredno iznad povrine terena, retko na ve?oj visini od 50 cm, u zavisnosti od visine kapilarnog penjanja u svakom konkretnom slu?aju. Temeljne konstrukcije morskih luka-dokova, koji se prostiru priblino 1m iznad nivoa podzemne vode, pa do cca 1.50 m, iznad kote terena, izloeni su jednoj posebnoj agresivnoj sredini. U takvim slu?ajevima, beton je redovno izloen napred opisanom procesu razaranja usled kristalizacije soli (salt njeathering), a ?esto istovremeno i sulfatnoj koroziji, pogotovu kada se radi o poroznijem betonu.

SULFATNA AGRESIJA NA BETON

Ve?ina sulfata ozbiljno napada betone na bazi portland cementa. Intenzitet napadanja zavisi od mnogo ?inilaca, kao to su vrsta i koncentracija sulfata i u ekstremnim slu?ajevima oni mogu potpuno da razore beton. Relativno iroka rasprostranjenost, sa jedne i ozbiljna ote?enja koja mogu da nastanu usled agresivnog dejstva sulfata, sa druge strane, daju ovom tipu agresije veliki zna?aj.

Hemijske reakcije koje podrazumeva sulfatna agresija donekle su razli?ite, pre svega u zavisnosti od tipa sulfata. Naj?e?e, me?utim, kada se govori o sulfatnoj agresiji na beton, re? je o reakciji kalcijum sulfata CaSO4 sa hidratisanim kalcijum aluminatom C3AH6 , kojom se formira mineral etringit. Ovakav tip agresije obi?no se u literaturi nalazipodimenom sulfatna korozija betona i kada je re? o sulfatnoj agresiji na beton, naj?e?e se navodi samo ovaj oblik agresije.

marg7

Ova reakcija pra?ena je vrlo velikim pove?anjem zapremine, ?ime se u cementnoj pasti, odnosno u betonu, generiu vrlo veliki pritisci, usled ?ega dolazi do pucanja betona. Ukoliko je re? o duoj izloenosti betona sulfatima, nastavlja se i pove?ava brzina pucanja, to dovodi do vrlo ozbiljne degradacije betona. Iz ovoga sledi da cementi sa niim sadrajem minerala C3A daju betonu ve?u otpornost na sulfatnu agresiju i obrnuto. Na ovoj osnovi zasniva se zna?ajna svetska proizvodnja sulfatno otpornih portland cementa, a u neto manjem obimu i tzv. supersulfatnih cementa. Naj?e?e se pri tome sadraj C3A ograni?ava na 3,5 do 5%. Sulfatno otporni cement obi?no se preporu?uje kad god se takva agresija o?ekuje, tj kada je re? o sulfatom kontaminiranom terenu ili morskoj vodi.

Kod armirano betonskih i prethodno napregnutih konstrukcija u moru ili neposrednoj blizini mora, me?utim, kada se dakle o?ekuje i korozija armature, ve?i sadraj C3A je prema nekim autorima poeljan, jer moe da vee za sebe zna?ajnu koli?inu hlorida i time umanji opasnost od korozije betonskog ?elika. Na osnovu ovoga, moe se u?initi razumnim pitanje: da li je bolje koristiti cement sa ve?im ili sa manjim sadrajem C3A , ako je u pitanju simultano delovanje i sulfata i hlorida? U praksi se u takvim slu?ajevima ?esto pribegava kompromisu, pa se koristi cement sa umerenim sadrajem C3A npr. 5-8%. Pritom se poboljanje otpornosti betona na sulfate savetuje primenom ve?e koli?ine cementa i navodi da se, suprotno onome to bi se o?ekivalo, razaraju?i efekat sulfatne korozije ne pove?ava sa pove?avanjem temperature.

Neki autori smatraju da je za beton otporan na sulfate, ako ne bolja, onda bar jednako dobra primena portland cementa sa 65-70% granulisane zgure. Prema njima, isto vai i kada je u pitanju beton otporan na penetraciju hlorida. Navedeno je da se preporuke o primeni ove vrste cemenata u oba slu?aja baziraju na pove?anoj kompaktnosti betona, proizvedenih sa ovim cementom. Sli?ne zaklju?ke ovi autori izvode i u vezi sa pove?anom vodonepropustljivo?u cemenata sa dodacima, pre svega onih sa ve?im sadrajem zgure.

KOROZIJA ARMATURE

concrete_wideweb__430x276,1Cementna pasta u fazi hidratacije, kao visoko alkalna sredina (Ph = 12,5-13,5), prua ?eliku efikasnu zatitu od korozije, poto se smatra da pri vrednosti Ph>=9 zatitni pasivizacioni film gama ferooksida ok ?eli?nih ipki efikasno spre?ava korozioni proces. Sniavanjem Ph vrednosti na nivo ispod 9, usled procesa karbonatizacije cementne paste, me?utim, otpo?inje tzv proces depasivizacije , zatita ?elika nestaje i korozioni proces zapo?inje. Jasno je da ukoliko je beton kompaktniji, a zatitni sloj ve?e debljine, procesu karbonatizacije potrebno je due vreme da dopre do nivoa ipki armature i izazove njihovu depasivizaciju, pa se u praksi zatita ?elika protiv korozije osigurava pre svega uslovljenim kvalitetom betona i propisanom minimalnom debljinom zatitnog sloja betona.

Depasivizacija moe biti izazvana i u prisustvu hlor-jona u nivou ipki armature, koji mogu da se nalaze u betonu ako su uneti preko komponenata betona, ili da prodiru kroz pore betona, ako je armiranobetonska konstrukcija izloena sredini kao to je morska voda ili vazduh u blizini mora. Potrebno je napomenuti da depasivizaciju mogu da izazovu samo slobodni hloridi, tj hloridi koji nisu vezani ili absorbovani produktima hidratacije. Kriti?na vrednost ukupnog sadraja hlorida u betonu, potrebna da izazove depasivizaciju ?elika, zavisi od Ph vrednosti pornog prostora, sadraja cementa u betonu, kao i od nekih dodatnih faktora i teko se moe ta?no odrediti. Ipak, generalno se smatra da, za beton koji nije karbonatizovan, ova kriti?na vrednost iznosi 0.4% u odnosu na masu upotrebljenog cementa, smanjuju?i se sve do nule, sa smanjenjem ph vrednosti, tj sa snienjem alkalnosti porne vode. U literaturi se, me?utim, u vezi sa kriti?nim sadrajem hlor-jona mogu na?i i druga?ija miljenja. Kako je za difuziju hlorida neophodna voda u porama cementne paste, to su u primorskim podru?jima, gde je vlanost vazduha ve?a, a sama sredina sadri veliku koli?inu hlor jona korozija armature i propadanje armirano betonskih konstrukcija veoma intezivni.

Zabrinjavaju?i intezitet propadanja betonskih konstrukcija usled korozije armature u blizini toplih mora, koji je mnogo ve?i nego u drugim klimatskim uslovima, posledica je slede?ih okolnosti:

  • znatno ve?eg sadraja hlorida u morskoj vodi, u tlu i atmosferi,
  • osetno viih temperatura i temperaturnih varijacija, to zajedno sa zna?ajnim varijacijama vlanosti, ubrzava proces propadanja betonskih konstrukcija kod kojih je inicirana korozija armature.

ribbon mesh 2Bilo kakav nedostatak u projektovanju i izvo?enju armiranobetonskih kostrukcija u ovakvoj sredini moe da izazove ozbiljna ote?enja ve? za nekoliko godina, to ?esto zbunjuje projektante, izvo?a?e i vlasnike objekata. Ispitivanja konstrukcija zahva?enih brzom dezintegracijom pokazala su da je ?esto u pitanju bio beton dobrog sastava, dobro zbijen i negovan, bez znakova alkalno-silikatne reakcije ili sulfatne korozije. Problem je, dakle, identifikovan kao tipi?na hloridna korozija armature, sa brzim razvojem ekspanzivnih produkata korozije, pucanjem i odvaljivanjem zatitnog sloja.

Mehanizam korozije izazvane hlor-jonima intezivno se prou?ava poslednjih dvadesetak godina, to doprinosi iznalaenju metoda za redukciju i eventualno eliminisanje korozije ovog tipa.

Poslednjih godina se, zbog ozbiljnosti problema korozije armature, ponekad projektom predvi?a i zatita armature putem galvanizacije ili epoksidnim premazima, odnosno zatitnim premazima spoljnih betonskih povrina. Kako je, me?utim, ovakav vid zatite izuzetno skup, i kako prema nekim istraivanjima ne prua trajnu zatitu betonskog ?elika, to reenja za adekvatnu zatitu armature u betonu, a time i za zna?ajno produenje veka trajanja armiranobetonskih konstrukcija, treba traiti pre svega u poboljanju kvaliteta betona i pove?anju veli?ine zatitnog sloja.

U smislu poboljanja kvaliteta betona, to nia poroznost i to ve?a kompaktnost betona od najve?e su vanosti za dobijanje ve?e trajnosti konstrukcija. Beton spravljen sa to niim vodocementnim faktorom ima?e visoku kompaktnost, uspori?e prodor hlorida do armature, kao i proces karbonitizacije. Pritom i veli?ina zatitnog sloja ne bi smela ni u kom slu?aju da bude nia od 50 mm.

Drugi vrlo vaan faktor je da beton bude zamean i ugra?en sa to niom temperaturom, a zatim da se odgovaraju?om negom i zatitom od sun?evog zra?enja omogu?i pravilan hidratacioni proces. Za dobijanje nie poroznosti, odnosnofinijeg pornog sistema, pa time i ve?e vodonepropustljivosti betona, osim obezbe?enja to nieg vodocementnog faktora, nie temperature hidratacije i dovoljne koli?ine vlage, preporu?uju se i meavine sa silikatnom prainom, sa cementima visokog sadraja zgure, za koje mnogi istraiva?i smatraju da obezbe?uju znaajnu redukciju difuzije hlor-jona.

Linkovi:

  • Specijalni betoni -link
  • Novi trendovi u proizvodnji betona -link
  • Na MIT-u osnovan Centar za ispitivanje odrivosti betona - CHS -link
  • GRC (Glass Fibre Reinforced Concrete - GFRC) Beton armiran staklenim vlaknima -link
  • Bazaltna armatura - ner?aju?i materijal za due trajanje armiranobetonskih konstrukcija -link
  • Otpornost armature na koroziju
    - rezultati viegodinjih ispitivanja razli?itih tipova armature -link

preuzeto sa www.gradjevinarstvo.rs
 
Ispitivanje tvrdo?e drveta PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:45
54-dt25-01
Slika 1. Tvrdo?a drveta moe biti odre?ena paralelno sa vlakancima - popre?na tvrdo?a ili upravno na vlakanca - bo?na tvrdo?a.

Tvrdo?a drveta predstavlja zna?ajan indikator kvaliteta i upotrebe drveta u gra?evinarstvu. Tu se prvenstveno misli na drvene podove odnosno parkete. Zbog svoje lepote, trajnosti, topline, lakog renoviranja i odravanja,podod drveta je postao savren i nezamenjiv materijal.

Zapravo u ovoj oblasti primene nailazimo vrlo ?esto na podatke o tvrdo?i drveta. Tvrdo?a (engl. hardness, nem. hrte) drveta predstavlja otpor koje drvo prua prodiranju nekog drugog tvr?eg materijala u njegovu masu, odnosno zapreminu.

Prema pravcu dejstva sile, u odnosu na pravac protezanja vlakanaca, tvrdo?a moe biti odre?ena paralelno sa vlakancima - popre?na tvrdo?a ili upravno na vlakanca - bo?na tvrdo?a. Kod bo?ne tvrdo?e pravac dejstva sile moe biti upravan na prstenove prirasta - radijalna tvrdo?a ili tangenta na njih tangencijalna tvrdo?a (slika 1).

Za ispitivanje tvrdo?e drveta, danas se uglavnom koriste dve metode: metod po Brinelu i metod po Janki. Postupak ispitivanja tvrdo?e po Brinelu (standard SRPS EN 1534) se sastoji u utiskivanju u drvo ?eli?ne kuglice pre?nika 10 mm (slika 2). Uzorci za ispitivanje moraju biti prizmati?ni ?ije su stranice duine priblino 50 mm.

54-dt25-02

54-dt25-03

Slika 2. Postupak odre?ivanja tvrdo?e po metodi Brinel-a Slika 3: Otisak kod popre?ne tvrdo?e po Brinelu

Odre?ivanje tvrdo?e se temelji na merenju otiska kuglice na povrini drveta po dejstvom sile od 1 kN odnosno 1000 N. Otisak se ostvaruje postavljanjem indigo papira izme?u kuglice i povrine drveta. Utiskivanje mora biti ravnomerno, tako da se optere?enje od 1 kN postie u prvih 15 3 sekunde.

Zbog stabilizacije otiska, narednih 25 5 sekundi, epruveta se dripoddostignutim optere?enjem, a zatim se vri rastere?enje. Otisak kod popre?ne tvrdo?e je u vidu kruga, a kod bo?ne elipti?nog oblika. Na taj na?in se kod popre?ne tvrdo?e mernom opremom meri jedan pre?nik (slika 3), a kod bo?ne dva pre?nika otiskapodpravim uglom jedan u odnosu na drugi: jedan du vlakanaca d1, a drugi upravno na vlakanca d2 (slika 4), sa ta?no?u od 0,2 mm.

Posle preciznog merenja pre?nika, izra?unavanje tvrdo?e se vri po formuli:54-dt25-formula

Gde je: HB- tvrdo?a po Brinelu, izraena u N/mm2ili MPa, F sila od 1000 N, D - pre?nik kuglice - 10 mm, d - pre?nik otiska (popre?na tvrdo?a) ili srednji pre?nik ako je bo?na tvrdo?a u pitanju d = (d1+d2)/2 u mm.

Slabost Brinel-ove metode se ogleda u tome to je kod veoma tvrdih vrsta drve?a veli?ina otiska kuglice na povrini drveta relativno mala, pa postoji realna mogu?nost da se otisak na?e preteno u zoni ranog ili kasnog drveta unutar jednog prstena prirasta, a time i da do?e do velike varijacije dobijenih rezultata zbog vrlo velike razlike u tvrdo?ama ovih dveju zona.

Da bi se na neki na?in ukolonili nedostatci Brinel-ove metode, slova?ki nau?nik Janka je predloio metod koja se sastoji u utvr?ivanju sile koja je potrebna da se ?eli?na kuglica pre?nika 11,284 mm utisne u drvo do polovine svog pre?nika od 5,642 mm (slika 5).

54-dt25-04

54-dt25-05

Slika 4: Otisak kod tangencijalne tvrdo?e po Brinelu Slika 5. Postupak odre?ivanja tvrdo?e po Janki metodi

Na taj na?in se ostvaruje otisak na povrini drveta od 1 cm2ili 100 mm2. Tvrdo?a po Janki se isto izraava u N/mm2odnosno u MPa tako to se u odnos stave potrebna sila u N i povrina od 100 mm2. Velika slabost ove metode je u prevelikoj dubini utiskivanja kuglice (skoro 6 mm slika 6), tako da su prednosti dobijene tvrdo?e bliske vrednostima ?vrsto?e na pritisak za istu vrstu drveta, anatomski pravac i vlanost.

54-dt25-06

54-dt25-07

Slika 6. Otisak kod popre?ne tvrdo?e po Janki Slika 7. Alati za odre?ivanje tvrdo?e drveta: levo za Brinelov metod, desno za metod po Janki

U Evropi se najvie primenjuje Brinel-ov metod (EN 1534), a u Americi metod po Janki (ASTM D 1037-7). Prisutnost oba na?ina ispitivanja i uo?ene njihove slabosti nam govore da nijedan metod nije idealan. Smatra se da je Brinel-ov metod pogodniji za odre?ivanje tvrdo?e kod lakih, a Janki kod teih vrsta drve?a. Vrlo ?esto se kod uvoznih vrsta pojavljuju vrednosti tvrdo?e po Janki, ali ne u N/mm2.

Naj?e?i na?in prikazivanja je u lb, lbf, ili lbf (pound force) jedinicama, a ?esto i u kgf (kilogram force) jedinici. 1 pound-force = 4,4482 N, a 1 kgf = 9,81 N. Ako je tvrdo?a drveta iskazana bez jedinice npr. samo kao broj 3500, onda se uglavnom misli na pound-force. U tom slu?aju tvrdo?a drveta u N/mm2iznosi: (3500 x 4,4482)/100 = 155,7 N/mm2.

Tvrdo?a drveta predstavlja zna?ajan indikator kvaliteta i upotrebe drveta u gra?evinarstvu. Tu se prvenstveno misli na drvene podove, odnosno parkete. Zbog svoje lepote, trajnosti, topline, lakog renoviranja i odravanja,podod drveta je postao savren i nezamenjiv materijal. Zapravo u ovoj oblasti primene nailazimo vrlo ?esto na podatke o tvrdo?i.

Pretrauju?i internet prezentacije preduze?a, koje se bave proizvodnjom parketa, na?ene su velike nepravilnosti u prikazivanju ovog svojstva drveta. Ovaj podatak moe izazvati veliku konfuziju tako da niste sigurni kakvo drvo odnosno parket kupujete, tvrd ili mek. Naravno, svesni su prodavci da te brojke ne privla?e toliku panju u pore?enju sa bojom, teksturom i drugim trendovima.

Zbog svega navedenog, veoma je bitno, pri predstavljanjupodataka o tvrdo?i drveta, navesti o kom metodu se radi, pri kojoj vlanosti i gustini je vreno ispitivanje i to je najvanije koja tvrdo?a je u pitanju popre?na ili bo?na.

Popre?na tvrdo?a kod drveta je za oko 30 do 40 % ve?a od bo?ne tvrdo?e (radijalne i tangencijalne). Drvo vlanosti 12 % se, prema popre?noj tvrdo?i po Janki, moe podeliti na est skala. Prema toj skali proizilazi da su doma?e vrste vrlo meke do tvrde to je prikazano u tabeli.

Tabela: Janka skala za popre?nu tvrdo?u pri 12 % vlanosti drveta

Opis

Popre?na tvrdo?a (N/mm2)

Doma?e vrste drveta

Vrlo meko

< 35

Beli bor, smr?a, jela, topola, lipa, vrba

Meko

od 35,1 do 50

Ari, crni bor, javor, breza

Srednje tvrdo

od 50,1 do 65

Brest, bukva, hrast, jasen

Tvrdo

od 65,1 do 100

Grab, bagrem

Vrlo tvrdo

od 100,1 do 150

Tvrdo kao kost

preko 150

Me?utim, kod parketa je upravo vanija bo?na tvrdo?a.

Radijalna i tangencijalna tvrdo?a imaju priblino iste vrednosti, ali se kodpodaod ?etinara ili prstenasto poroznih li?ara ispituje tangencijalna tvrdo?a, odnosno tvrdo?a na radijalnoj povrini. Razlog tome lei u postojanju velike razlike u tvrdo?i kasnog i ranog drveta na tangencijalnoj povrini, a samim tim i ve?e varijacije u kona?noj vrednosti.

Treba znati da nisu sve uvozne vrste samim tim i tvr?e. Vrlo ?esto trgovci iz marketinkog interesa a ustvari iz nedostatka stru?nog znanja, reklamiraju uvozni parket npr. od drveta iroko kao veoma tvrd i to po ceni od 50 /m2. Me?utim, ako pogledate svojstva ovog drveta vide?ete da je njegova bo?na tvrdo?a ista ili ?ak manja od iste tvrdo?e kod doma?ih vrsta bukve, hrasta ili graba.

Ako se npr. parket od graba ili hrasta moe kupiti po nekoj prose?noj ceni od 20 /m2za ekstra, odnosno standard klasu, onda je cena od 50 , za meku vrstu, ustvari prevara. U prilog ovim ?injenicama, prikazane su vrednosti bo?nih tvrdo?a nekih doma?ih i stranih vrsta drve?a koje se pojavljuju na naem tritu (grafikon). Vrednosti tvrdo?e su pri vlanosti od 10 do 12 % i prose?noj vrednosti gustine za tu vrstu drveta.

54-dt25-grafikon

Grafikon: Bo?ne tvrdo?e nekih doma?ih i stranih vrsta drve?a

Sa grafikona se vidi da najve?u tvrdo?u, od prikazanih, imaju strane vrste ipe i kumaru. Doma?e vrste se nalaze u srednjem delu lestvice i imaju priblino istu vrednost tvrdo?e kao zebrano, kempas ili merbau, a ve?u od brazilskog eukaliptusa, iroka ili afri?kog mahagonija. Interesantni su podaci o tvrdo?i termi?ki modifikovanog drveta koje je sve vie prisutno u proizvodnji parketa.

Prema literaturnim podacima, termi?ka modifikacija drveta uzrokuje smanjenje mehani?kih svojstava drveta za oko 30 %, me?utim tvrdo?a ostaje skoro nepromenjena, a kod nekih vrsta ?ak i ve?a nego kod netretiranog drveta. Uzrok moe biti stvaranje takozvane drvne skrame" na povrini, koja nastaje od isparljivih organskih komponenata koje ulaze u sastav drveta.

U prilog tome govore i dobijene vrednosti o tvrdo?i termodrveta hrasta kitnjaka koji su priblino iste sa vrednostima netretiranog drveta. Istraivanja su sprovedena u Laboratoriji za svojstva drveta na umarskom fakultetu u Beogradu, gde je i proizvedeno termodrvo u laboratorijskim uslovima.

Treba napomenuti da pored vrste drve?a i anatomskog pravca na tvrdo?u drveta uti?e i njegova gustina i vlanost. Gustina uti?e pozitivno, a vlanost negativno. Vano je ista?i da vlanost drveta uti?e na tvrdo?u samo u higroskopnom podru?ju tj. u intervalu vlanosti od 0 do 30 %. Ovaj uticaj vlanosti je razli?it, tako da za popre?nu tvrdo?u, 1 % pove?anja vlanosti izazva?e oko 4 % smanjenja tvrdo?e, a kod bo?ne za oko 2,5 %.


preuzeto sa www.gradjevinarstvo.rs
 
Ecovative - proizvodi od gljiva za gra?evinsku industriju PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:44

gljive za gradnjuNa organskoj farmi nadomak Montereja, Kalifornija, ekoloki gra?evinski materijal raste u desetinama zatvorenih kontejnera za transport robe. Na farmi Far West Fungi uzgajaju se desetina vrsta gljiva za prehrambenu industriju (kao to su shiitake, reishi, pom-pom, itd).

Me?utim, Philip Ross-a, umetnika, pronalaza?a, i strastvenog amatera mikologa, ne zanimaju luksuzne vrste gljiva za skupe restorane. Ono to on u njima vidi jesu tanka vlakna koja se formiraju u zemljipodnazivom mycelium (micelijum).

U kontejnerima farme Far West Fungi ne koristi se ?ubrivo i specijalna zemljita pa mycelium izrasta veoma gusto formiraju?i sun?erasti svetlobeli sloj iz kog izrastaju pe?urke.

Mycelium nema dobar ukus, ali kada se osui ima izuzetne karakteristike. Netoksi?an je, vatrootporan i otporan na bu? i vodu, a bolji je toplotni izolator od staklene vune. Posebno zanimljivo je to se na testovima pokazao ja?im od betona.

U decembru 2009. godine, Ross je zavrio prvi objekat napravljen u potpunosti od tog tkiva pe?uraka: svod visok i irok 1,8m - Dubbed Mycotectural Alpha (trenutno izloen u galeriji u Nema?koj).

Ukupno 500 opeka koje je odgajio na farmi Far West Fungi bile su toliko tvrde da je prilikom njihovog oblikovanja u pravilan oblik potroeno nekoliko metalnih testera.

ecocradle(1)ECOVATIVE - PROIZVODI OD GLJIVA
ZA GRA?EVINSKU INDUSTRIJU

Firma Ecovative gradi myco-fabriku povrine 930m2u Njujorku (Green Island). Ova kompanija je osnovana pre samo tri godine i ve? je dobila sredstva od EPA-e, Nacionalnog fonda za nauku (National Science Foundation) i Ministarstva poljoprivrede SAD, i to za svog na?ina uzgoja pe?urki na plevi/ljuspicama pirin?a ili zrna pamuka:

- Sa tim ina?e ne moete da hranite ni ivotinje, to je obi?an otpad - kae direktor Ecovative-a, Eben Bayer - Vidimo ovo kao potpuno nov gra?evinski materijal, pandan drvetu koje ima karakteristike plastike.

Ljuspe semenki se kuvaju, prskaju vodom i myco-vitaminima, i sade zajedno sa sporama gljiva. Ova meavina se sipa u kalupe eljenog oblika i ostavlja u tamna skladita da izrastu gljive.

Nedelju ili dve kasnije, dobija se gotov proizvod, a materijal postaje bioloki inertan. Kompanija je ve? spremila za prole?e svoj prvi proizvod: alternativu Styrofoam peni koja se koristi u industriji ambalae -Ecocradle(eko-kolevka - na fotografiji iznad desno).

Najve?a prednost Ecocradle u odnosu na Styrofoam jeste u ispunjenju ivotnog ciklusa. Dok se Styrofoam teko reciklira, Ecocradle moe odmah biti kori?en kao biorazgradivo ?ubrivo za batu.

gljive izolacijaEcovative ima spremljen i naredni proizvod - Greensulate (na fotografiji pored). Ovaj proizvod predstavlja izolacioni materijal za gra?evinarstvo koji bi trebalo da bude predstavljen tritu tokom 2011. godine.

Prema Bayer-u, inenjerski testovi pokazuju da se gusto nabijen mycelium moe koristiti umesto drvenih greda.

- Nije to daleko od realnosti - kae Bayer za Ross-ovu arhitekturu, a na pitanje da li moe sebe da zamisli da ivi u ovakvoj ku?i, Bayer odgovara da je najbolje da po?nemo sa gradnjom ku?ice za pse.

Linkovi:


preuzeto sa www.gradjevinarstvo.rs
 
Laki betoni PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:24

preuzeto sa

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Laki_beton_Hisil.aspx?ban=820&tekstid=271


Novi proces izrade jakog, ali vrlo laganoghisil betona(Hysill), pokrenula je kompanijaCMR Energy Technologiesiz Melburna. Baza ovog tipa betona razlikuje se od standardne po svojoj sa?astoj strukturi to ga ?ini daleko lakim od standardnih modela. Tako?e ga ?ini pogodnim za nose?e, ali i noene zidove.

Ovaj proizvod ima dobru termi?ku izolaciju skoro pet puta bolju nego beton normalne teine! Otporan je na vatru, neporozan, ima glatku povrinu koja moe na?i svoje mesto i u eksterijeru gra?evina.

hysil1 hysil2
 
Specijalni betoni PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:23

Beton je najrasprostranjeniji materijal napravljen ljudskom rukom na ?itavoj planeti. Od 2005. godine proizvodi se est milijardi kubnih metara godinje, to je bezmalo kubni metar po glavi stanovnika planete. Industrija betona ima obrt od 35 milijardi dolara i zapoljava oko dva miliona radnika samo u SAD. U Kini se trenutno utroi 40% svetske potronje cementa, odnosno betona.

Danas, vie nego ikada pre, svoj udeo u industriji betona imaju posebni betoni izra?eni po specijalnim sistemima ugradnje i receptima sa dodatkom aditiva koji bi trebalo da betonu obezbede najoptimalnije osobine za svaki od specifi?nih slu?ajeva upotrebe.

bm040401[1]

Asirci i Vaviloncisu koristili glinu kao vezivno sredstvo,Egip?anikre? i gips, a vulkanski pepeo, kre? i glina kori?eni su uKinina anksi (Shaanxi) piramidama.

U Rimskom carstvu beton je spravljan od kalcijum-oksida (CaO), pucolanske praine i plavca kao agregata. Taj beton je bio veoma sli?an dananjem betonu na bazi portland cementa, ali stari Rimljani su umeli da koriste iaditiveza eljene rezultate:

  • vulkanski pepeo za dobijanje betona odrivog ipodvodom
  • konjska dlaka da bi se beton manje skupljao pri hidrataciji (o?vr?avanju)
  • krv kako bi beton bio otporniji na mraz u severnim provincijama Carstva
sb4 sb01

Nakon propasti Rimskog carstva svaki od ovih recepata za spravljanje betona nestaje, a beton je van upotrebe narednih milenijum i po. Na slici dole prikazan je unutranji izgled kupolePanteonauRimu. Zahvaljuju?i kasetiranoj strukturi i kvalitetnom betonu ova impresivna gra?evina stoji i danas.

sb3 sb02

Beton nastaje o?vr?avanjem meavine mineralnog veziva, kamenih agregata i vode. Pri tome mineralna veziva i voda su aktivni sastojci betona, a kameni agregati sastojci koji slue za ispunu betonske mase bez hemijskog u?e?a. Za spravljanje betona koriste se razne vrste vezivnih materijala, kao to su: cement, gips, kre?, asfalt, epoksi smole... Zavisno od vrste vezivnog materijala dobijaju se: cementni betoni, gips betoni, kre?ni betoni, asfalt betoni, epoksi betoni itd. Agregati za spravljanje betona mogu biti prirodni ili veta?ki. Naj?e?e kori?eni agregati su prirodni ljunak i pesak, drobljeni kamen, razne vrste zgure i dr. Kameni agregati su betonski ljunak i betonski pesak, a re?e veta?ki drobljeni kamen... U praksi se najvie koriste cementni betoni. Kao vezivo koristi se portland cement. U betonskoj meavini mogu biti prisutni i razli?iti aditivi sa ciljem poboljanja odgovaraju?ih karakteristika betona. Fizi?ko-mehani?ka svojstva betona:

  • ?vrsto?a pri zatezanju
  • ?vrsto?a pri ?istom smicanju
  • ?vsto?a pri sloenim naponskim stanjima
  • ?vrsto?a pri dinami?nom optere?enju
  • vodonepropustljivost betona
  • otpornost prema dejstvu mraza i soli
  • otpornost na habanje
  • otpornost na hemijske agense
  • deformacije betonapoduticajem kratkotrajnih optere?enja

bm040402[1]Britanski inenjerDon Smiton(John Smeaton) prvi je, 1756. god,zameao cement sa ljunkom i ljakom (opeka u prahu). Ubrzo su i drugi pronalaza?i po?eli aktivnije da eksperimentiu sa istim sastojcima i ve? 1824.Dozef Aspdin(Joseph Aspdin) pronalazi kona?nu formulu. Nastaje proizvod kojipodistim imenom i danas ?ini osnovu industrije betona portland cement(ime dobio po cenjenom gra?evinskom kamenu). Meanjem portland cementa sa vodom dobija se plasti?no cementno testo cementna pasta, koja vremenom po?inje da menja agregatno stanje i da prelazi u ?vrstu supstancu. Uzrok ove promene agregatnog stanja je hidratacija kompleksan fizi?ko-hemijski proces ?ija sutina ni do dan danas nije rasvetljena.

Portland cement karakterie srazmerno konstantan hemijski sastav i to: CaO (vezan) 62-67%, SiO219-25%, Al2O32-8%, Fe2O31-5%, SO3najvie 3-4,5%, CaO (nevezan) najvie 2%, MgO najvie 5%, alkalije (Na2O i K2O) 0,5-1,3% .

Aditiviza beton su supstance koje svojim fizi?kim, hemijskim ili kombinovanim delovanjem uti?u na odre?ena svojstva sveeg i/ili o?vrslog betona. Naj?e?e kori?eni aditivi su: plastifikatori, aeranti, aksceleratori (ubrziva?i vezivanja i/ili o?vr?avanja), retarderi (usporiva?i vezivanja), zaptiva?i, antifrizi (dodaci za betoniranje na niskim temperaturama)...

Aditivi mogu biti u te?nom ili prakastom stanju, a njihovo doziranje je obi?no oko 5% mase cementa, i dodaju se mahom prilikom spravljanja betonske meavine.

Plastifikatorisu dodaci koji poboljavaju ugradljivost i obradivost betonskih smea, pa se moe re?i da oni predstavljaju regulatore reolokih* svojstava sveeg betona (*nauka o deformacijama i te?enju metala). U novije vreme sve vie ulaze u primenu tzv.superplastifikatoriihiperplastifikatorikoji omogu?avaju jo zna?ajnije smanjenje koli?ine vode u sveem betonu, a da se pri tome ne ugroava njegova ugradivost i obradivost. Smanjenje vode moe da iznosi i preko 30%.

Aeranti(uvla?iva?i vazduha) su aditivi putem kojih se u strukturi betona formiraju mehuri?i (globule) vazduha reda veli?ine 0,01-9,3mm. Ovi mehuri?i su ravnomerno raspore?eni unutar mase betona, i takva struktura uslovljava pove?anje otpornosti na dejstvo mraza.

Zaptiva?iisto kao i aeranti, mogu se smatrati za aditive regulatore strukture betona. Nakon njihove reakcije sa klinker mineralima dobijaju se produkti koji zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. Na taj na?in pove?ava se stepen vodonepropustljivosti o?vrslog betona.

Aksceleratorisu naj?e?e jedinjenja hlorida, pri ?emu je najpoznatiji i naj?e?e upotrebljavan akcelerator kalcijum hlorid. On ne uti?e bitno na vezivanje cementa, ali u zna?ajnoj meri ubrzava proces o?vr?avanja.

Retarderideluju na taj na?in to oko zrna cementa stvaraju opne koje spre?vaju brzo odvijanje hemijskih procesa na relaciji cement-voda. Najpoznatiji i najrasprostranjeniji retarder u upotrebi je sadra.

Inhibitori korozijese koriste kako bi umanjili koroziju ?elika (armature) u betonu.

Vrskaje hemijski aditiv koji se uglavnom koristi prilikom vezivanja novog betona za stari.

Antifrizisu sredstva protiv smrzavanja sveeg betona. Deluju tako to sniavaju ta?ku smrzavanja vode. Njihovom upotrebom omogu?ava se izvo?enje betoniranja i na temperaturama niim od 0C.

Vrste betona

Prema na?inu ugradnje razlikujemo monolitni i montani beton.Monolitni betonse u te?nom stanju ugra?uje na samom gradilitu (gde se i proizvodi ili doprema kamionima-mikserima).Montani betonse koristi za fabri?ku izradu modularnih betonskih konstrukcionih elemenata (blokova, stubova, greda,panelai dr.), koji se zatim montiraju na gradilitu. Prema sadraju vode razlikuje se: vlaan beton sa malo vode (ugra?uje se nabijanjem ili vibriranjem), plasti?an beton sa umerenom koli?inom vode (uliva se u kalupe armirano-betonskih konstrukcija) i vrlo plasti?an beton sa ve?im sadrajem vode (ugra?uje se livenjem). Proizvode se i naro?ite vrste cementnog betona, od kojih su za niskogradnju najbitniji: torkret-beton, brizgani beton i laki betoni raznih sastava. Prema zapreminskoj masi betoni su podeljeni na lake i teke betone.

bm040403[1]Vodotornjevi u Kuvajtusu svakako jedan od najpoznatijih spomenika arhitekture izra?enih od prednapregnutog betona, i prvi savremeni arhitektonski simboli arapskog sveta (jedini pre ekspanzije u Dubaiju tokom 90-ih). Projektanti su bili Sun Lindstrom i Malen Bjorn, a izvo?enje radova povereno je naem Rad Holdingu.

Tornjevi su otvoreni za posetioce marta 1979. godine. Prvi toranj je visok 145,8m, drugi 187m i na njemu su restoran i vidikovac (na 123m od nivoa mora). Ova dva tornja nose loptaste rezervoare sa ukupno 4.500l vode, dok je tre?i toranj bez lopti i slui kao gromobran i nosa? rasvete za druga dva.

Tornjevi su pretrpeli ote?enja tokom Zalivskog rata 1991. ali su zatim odmah potom obnovljeni i vra?eni u prvobitno stanje.

Laki betonisu podeljeni na: lakoagregatne betone, jednozrne betone i ?elijaste betone. Lakoagregatni betoni dobijaju se na bazi cementa, vode, lakih agregata i eventualno aditiva. Ovi agregati mogu da budu neorganskog ili organskog porekla. Lakoagregatni betoni se koriste za izradu: raznih plo?a i blokova, podloga za podove, zavrnih slojevapodova...

Jednozrni betonisastoje se od jedne frakcije agregata (8-16 ili 16-31,5mm) i cementne kae. Cementne kae treba da bude toliko da se pomo?u nje izvrislepljivanjezrna agregata, bez popunjavanja praznih prostora izme?u zrna. S obzirom na vrlo mali sadraj cementa i na veliku poroznost, ?vrsto?a ovih betona ne prelazi granicu od 10MPa.

?elijasti betonise dobijaju tako to se sveem betonu dodaju odre?ena sredstva, putem kojih se ostvaruje porozna struktura o?vrslog betona. Najpoznatiji ?elijasti betoni su gas-betoni i peno-betoni.

Najpoznatija vrstagas-betonaje siporeks. Dobija se od kvarcnog peska, cementa (ili kre?a), vode i praha aluminijuma.Poduticajem oslobo?enog vodonika dolazi do nadimanja mase, odnosno do stvaranja velikog broja mehuri?a - pora u masi materijala.Peno betonisu laki betoni ?elijaste strukture, kod kojih se ?elije ne stvaraju hemijskim putem, ve? mehani?ki (meanjem). Razne emulzije se koriste kao sredstvo za stvaranje pene. ?elijaste betone odlikuje velika poroznost koja se kre?e u granicama od 60-80%. Zapreminske mase su im izuzetno male i iznose od 300-1200kg/m.

Teki betoniimaju zapreminsku masu ve? od 2500kg/m . Velika zapreminska masa tekih betona ostvaruje se upotrebom tekih agregata, kao to su: barit, rude gvo?a (magnetit, hematit i limonit), opiljci ili specijalno izra?ene kuglice od gvo?a i ?elika. Da bi se poboljale zatitne osobine tekih betona, dodaju im se jedinjenja bora ili litijuma. ?vrsto?e tekih betona nisu visoke; ?vrsto?a na pritisk ne prelazi 40MPa, dok se zatezna ?vrsto?a kre?e od 1-3MPa.

Armirani betonje materijal koji vezuje beton i ?elik u jednu monolitnu celinu, u kojoj su spojene povoljne osobine oba materijala.U armirano betonskoj konstrukciji beton prima naprezanja na pritisak, a armatura naprezanja na zatezanje i smicanje. Nosivost armiranih nosa?a moe se pove?ati nekoliko desetina puta u odnosu na nearmirane nosa?e.

Mikroarmirani betonse sastoji od kompozitnih vlaknastih materijala omotanih polimernom smolom, koji su alternativa ?eli?nim armaturnim ipkama ili mreama. Polimerna armaturna vlakna, karbonska i staklena, ve? predstavljaju komercijalni proizvod u gra?evinskoj industriji. Predvi?ena su za upotrebu kao zamena za armaturni i prenapregnuti ?elik. S njima se izbegava problem korozije, a imaju i neke druge poboljane karakteristike u odnosu na obi?ni ?elik. Fiberglass ipke su pogodne za manje optere?ene elemente: ograde, oblonepanele, za betone izloene mrazu ili solima: luke, plo?emostova, autoputeve u ekstremnim uslovima.

Betoni visokih ?vrsto?aimaju ?vrsto?u na pritisak ve?u od odre?ene vrednosti koja je vremenom polako rasla. Sredinom prolog veka ta je vrednost bila 30 MPa, dok je ona danas u ve?ini zemalja 60 MPa. Beton visokih ?vrsto?a, osim to ima veliku ?vrsto?u na pritisak, poseduje i ostala mehani?ka svojstva koja mu daju ve?u trajnost i otpornost na agresivnije delovanje okoline. Dobra zatita armature, trajnost, velike rane ?vrsto?e, visoka otpornost na mraz i na habanje i laka ugradljivost sveeg betona razlog su ?e?e primene betona visokih ?vrsto?a.

Prskani betonilitorkret-beton(ime dobio po proizvo?a?u pumpi Torkret; eng.shotcrete), postavlja se na eljeno mesto pomo?u kompresovanog vazduha. Torkret-beton se ?esto koristi prilikom betoniranja kosih/vertikalnih zemljanih ili kamenih povrina, poto eliminie potrebu za oplatom. Ponekad se koristi za oja?avanje stene, prilikom gradnje tunela, zatite saobra?ajnica od odrona i sl.

Postoje suvi i mokri postupak ugradnje torkret-betona. U suvom se cement i agregat meaju u maini, suva meavina se potiska kompresovanim vazduhom, a voda za hidrataciju se dodaje na zavretku creva prilikom izbacivanja meavine, dok se u mokrom postupku meavina priprema sa svom neophodnom vodom i tako?e se pumpa crevima. Me?utim, ovde se kompresovani vazduh pojavljuje tek na ustima creva i raspruje beton u eljenom pravcu. Za oba metoda mogu biti dodati aditivi aksceleratori i vlakna kao armatura.

ImeGunitese ?esto koristi za torkret, ali je pravilno samo kad se odnosi na suvo-meani i nekada je to bilo zati?eno ime. Ovaj tip betona je sposoban da razvije visoku ?vrsto?u samo par sati nakon postavljanja. Ova osobina ima prednosti kao to je brzo uklanjanjeoplatei nastavak gradnje, popravka puteva koji mogu da se puste u promet samo nekoliko ?asova kasnije...

Betoni armirani kratkim ?eli?nim icamase naj?e?e koriste za prskani beton (mlazni beton, torkret), tamo gde je ugradnja armature vrlo teka ili skupa (primarna tunelska obloga). Odlika ovih betona je da su relativno jeftini jer se ?eli?ne ice (naj?e?e posebno oblikovane) meaju u mealici zajedno sa betonom.

Betoni od reaktivnog prahaposeduju vrlo visoke ?vrsto?e na pritisak od 200 do 800MPa i vrlo velike ?vrsto?e na savijanje 25-150MPa. Treba napomenuti da je na gradilitima do sada ostvarena ?vrsto?a na pritisak od oko 250MPa. Osnovna je pretpostavka kod betona od reaktivnog praha da ?e materijal sa malim brojem nedostataka, kao to su mikropukotine i pore, ostvariti ve?i postotak potencijalne ?vrsto?e definisane njegovim komponentama. Ovaj beton sadri ?estice manje od 0,1m, pa do priblino od 400 do 600m. ?eli?na vlakna koja se dodaju u ovaj beton su duine 13mm i pre?nika 0,15 do 0,175mm, vrlo visoke ?vrsto?e na istezanje od oko 2.500 MPa.

Ferocementje atraktivan gra?evinski materijal, irokih mogu?nosti upotrebe i poeljnih fizi?ko-mehani?kih svojstava. Na?injen je od portland cementnog maltera i vie slojevafinih mrea. Mree su naj?e?e od ?eli?nih ica, a izra?uju se jo od polipropilena, jute, vlakanaca bambusa i konoplje. Ferocement se razlikuje od konvencionalnog armiranog betona uglavnom po na?inu armiranja, upotrebe samo sitnih frakcija agregata (peska) za izradu maltera, to mu daje bitno druk?ija svojstva i mogu?nosti primene. Ugra?ena armatura vrlo se lako savija u finalni oblik, pa se ferocement moe upotrebljavati za izradu zakrivljenih plo?a raznovrsnih oblika i namena. U po?etku ferocement se uspeno upotrebljavao, a i sad se upotrebljava, za izradu brodova i ?amaca.

Samougra?uju?i betonje razvijen u Japanu 80-ih godina XX veka nakon uvi?anja problema ugroene trajnosti betona usled korozije armature nastale zbog nekoherentnosti mase, odn. zatitnog sloja. Uzrok ovome bio je nedostatak stru?ne radne snage prilikom ulivanja betona, posebno u uslovima nepravilnihoplatai gusto raspore?ene armature. On je u osnovi baziran na standardnom betonu uz dodatke koji umanjuju potrebnu koli?inu vode, a pove?avaju elatinoznost smese, stvaraju?i tako beton visoke ?vrsto?e i trajnosti.

Prednapregnuti(prethodno napregnuti) beton je vrsta armiranog betona, kod koga se armatura pre ugra?ivanja betonske smee prethodno napregne zatezanjem (120-130MPa). Armatura od visokokvalitetnog ?elika odrava se u zategnutom stanju sve dok beton dovoljno ne o?vrsne i ne do?e do prijanjanja betona za armaturu. Uklanjanjem optere?enja armatura se skupi zbog svoje elasti?nosti i stisne beton, tako da je armirano betonska konstrukcija u stanju da bolje izdrava zatezna naprezanja. Primena prednapregnutog betona neizostavna je pri izvo?enju konstrukcija koje trpe velike sile pritiska, zatezanja ili torzije, kao to sumostovii vijadukti, vodotornjevi i sl.

Osobine betona ?ine ga nezamenljivim kod gra?evinskih poduhvata najviih kategorija visoko i niskogradnje: infrastrukture, fundiranja, usmeravanja i kontrole voda... Nove tehnologije i razvijanje novih materijala ?ini se da za dugo ne?e ugroziti dobri stari beton... One ?e pre pomo?i da upotreba betona prevazi?e okvire u kojima se sada kre?e, i da odgovori na nove izazove.

PREUZETO SA

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Specijalni_betoni.aspx?ban=820&tekstid=127

 
Galanterija za beton - distanceri za armirani beton PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:20

Program galanterije za beton obuhvata:distancereza gornju i donju zonu armiranja, sisteme za podizanje, fiksiranje i povezivanje betonskih prefabrikovanih konstrukcija, lajsne i konstruktivne profile, magnetne proizvode za metalne kalupe... ali i mnoge druge proizvode za konstrukcijsku industriju...

bm0420011

Bo?ni prikazdistancerasa postavljenom armaturom

Pravilan (projektom predvi?eni) poloaj armature u armirano-betonskim elementima i konstrukcijama, od presudne je vanosti za njihovo kvalitetno izvo?enje. Jedino na taj na?in projektovani betonski element moe u potpunosti, trajno i bezbedno, vriti ulogu koja mu je namenjena. Ukoliko poloaj postavljene armature u betonskoj konstrukciji ne odgovara projektu po kom je taj poloaj odre?en, nikako se ne moe ra?unati sa tim da ?e betonski element imati projetovane karakteristike, ve? ?e one uvek, u ve?oj ili manjoj meri, biti loije.

Viedecenijska iskustva gra?evinske industrije u radu sa betonima dovela su do apsolutno potvr?enih ?injenica o uzrocima koji su odgovorni za prerano starenje betona. Kao naj?e?i krivac imenovano jeote?enje zatitnog sloja, usled ?ega dolazi do oksidiranja armature u betonu, izraenijeg negativnog uticaja temperaturnih promena na dilatacije ?elika u betonu, i na posletku, dolazi do gubljenja projektovanih neophodnih karakteristika ?vrsto?e i savijanja.

Najefikasniji na?in da zatitni sloj zadri projektovanu dimenziju jeste postavljanjedistancera. Pomo?u njih, ?ak i u uslovima gradilita, ne?e do?i do sitnih nepreciznosti koje u perspektivi ugroavaju ?itavu betonsku konstrukciju.

Distanceriza beton se u najve?em broju slu?ajeva izra?uju od plastike, zbog ?ega predstavljaju mali izdatak prilikom investiranja radova, ali u velikoj meri doprinose kvalitetu izvo?enja. U uslovima gradilita nemogu?e je ispratiti rad svakog pojedinca, niti se moemo u potpunosti pouzadti u njihovu savesnost. Iz toga razloga su me?u gra?evincima uvek cenjena jednostavna i jeftina reenja koja podiu nivo garancije za izvedene radove.

Distanceriza beton su zato neophodni sastavni deo pri izvo?enju svih armira?kih radova, kako u industrijskoj, tako i u individualnoj gradnji. Ponuda na tritu obuhvata sve elemente bez kojih se armiranje betona ne moe zamisliti, a uz njih posao postaje laki, bri i neuporedivo kvalitetniji. Spektar proizvoda je takav da svi koji su u poslu armiranja, izvo?enja betonskih kostrukcija i livenja gotovih prefabrikovanih elemenata, mogu posao zavriti na najprecizniji i najjednostavniji na?in, to istovremeno zna?i i najekonomi?niji i najbezbedniji.

bm0420022

PREUZETO SA

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Galanterija_za_beton_-_distanceri_za_armirani_beton.aspx?ban=820&tekstid=132

 
Flying Concrete (Lete?i beton) PDF Štampa El. pošta
ponedeljak, 27 jun 2011 17:18

Devedesetih godina postojao je strip nazvanConcrete(Beton). Lik je dobio ovo ime jer je, kao i beton, bio jak, robustan, teak i neprivla?an. Ovo je tradicionalano bilo opte vi?enje betona i ba zato je toliko uzbudljivo videti promene koje su se tokom protekle decenije desile betonu koji je postao dekorativan, fluidan, lagan.

Flying Concretepokazuje koliko daleko je beton otiao. Stiv Kornher (Steve Kornher) upravlja web sajtom. On je projektant i izvo?a? radova koji trenutno radi u Meksiku i koji voli da pomera granice onoga to se moe u?initi sa betonom.

kucica 1

kucica 2

kucica 3

Beton je materijal koji se oblikuje i koji ima neverovatan potencijal za stvaranje fluidnih, skulpturalnih oblika. Neke od najdosadnijih gra?evina napravljene su od betona, ali dosada nije neodvojiv deo ovog materijala. Kao to slike pokazuju, mata graditelja jedina moe predstavljati ograni?enje prilikom upotrebe betona.

Vredi posetiti ovaj sajt, naro?ito deo sa projektima. Stiv isti?e na svom sajtu da on nije arhitekta i da na svakom svom projektu mora da radi sa nekim arhitektom. Moda njegova kreativnost ima donekle veze i sa tim nedostatkom formalnog obrazovanja. Moda mu to omogu?ava da lake vizualizuje nove oblike ili je samo jednostavno sposoban da na?e klijente koji su spremni da preuzmu rizik?

Tekst u nastavku preuzet je sa sajtawww.flyingconcrete.com

Betonski svodovi talas budu?nosti

Jedan od mojih glavnih ciljeva u gradnji niskobudetnih objekata jeste da oni traju 400 godina. Da biste to postigli u ovoj klimatskoj zoni (Meksiko) morate da sagradite samopodupiru?e konstrukcije i da koristite zidane konstrukcije nepe?enu opeku, blokove od lakog betona, armirano-betonske stubove itd.

Krov je klju?na stvar za dug ivot zgrade, te treba da bude samonose?i i zaobljen nikako ravan. Samonose?i zidovi po prirodi tee da budu zaobljeni. Krenite od toga i uskoro ?e sve biti oblo. Kada po?nete da razmiljate o dugotrajnoj ku?i, najbolje je graditi tako da se ostavi mogu?nost pregra?ivanja. Sa konstrukcijom od ?erpi?a i/ili lakog betona kasnije moete da probijete otvor za vrata. Sa ?vrstim betonom to postaje skoro nemogu? projekat.

uspravna 1

uspravna 2

uspravna 3

Sa tehnologijom na dananjem nivou moemo da gradimo isplative objekte koji ?e trajati 400 godina ili moemo da nastavimo da razmiljamo o objektima za stanovanje kao o ne?emu za jednokratnu upotrebu kao to se razmilja u nekim bogatijim zemljama.

Zidove vae ku?e iz snova moete sagraditi skoro od bilo ?ega vinskih boca, ferocementa, dakova zemlje,panelaod stiropene, kocki leda ili limenih tabli i metalnih dra?a. Izbor je veliki. Ali ta ?ete koristiti za krov? Pametan, ekoloki, dugotrajan krov ?ini razliku izme?u de?aka i mukarca (devoj?ice i ene tako?e). Mojimma?okrovovima teko da se mogu na?i ravni. Metal traje 50 godina, a drvene grede 150. Zapravo, malo je krovova za koje se moe re?i da ?e trajati 400 godina.

Krovovi od lakog betona

Svodovi krova od lakog betona su jaki, trajni, laki za izgradnju i odravanje, privla?ni su i nisu skupi. Beton je izuzetno otporan na pritisak te je najbolje i da se krovovi od betona grade u oblicima koji su jaki u kompresiji: krovne ljuske, kupole ili svodovi.

lukovi 1

lukovi 2

lukovi 3

Po mom miljenju, ravni betonski krovovi nisu logi?na tvorevina. Jedini na?in da se ravni krovovi naprave dovoljno jakim kako bi podupirli sami sebe i optere?enje koje ?e nositi jeste kori?enje MNOGO metalne armature i ?vrstog, konstruktivnog betona. ?ak i tad, podloni su neuspehu.

U Meksiko Sitiju, nakon poslednjeg velikog zemljotresa, bilo je nekih veoma runih pala?inki od ravnih betonskih krovova ipodova. Zasvo?eni krovovi imaju mnogo manju tendenciju da se rue na ovaj na?in.

Krovove od lakog betona je lake sagraditi i odravati i mogu biti sagra?eni sa samo delom metalne armature koja je potrebna za gradnju ravnih betonskih krovova.

Sobe sa svodom daju poseban ose?aj ivotnog prostora. Ovo je naro?ito primetno u objektima socijalnog stanovanja. Plafoni deluju vii nego to su i sve deluje prostranije.

enterijer 1

enterijer 2

enterijer 3

Ovi krovovi su dobri izolatori i njihova debljina moe da varira prema klimatskom podru?ju. U planinama Meksika, debljina krova od 8 do 10cmda?e onu neophodnu toplotu zimi, hladno?u leti.

Zaptivanje:U Maksiku, krovove zaptivamo glatkim malterom sa dodacima. Onda ih naj?e?e bojimo bojom za krovove na bazi lateksa. U otrijim klimatskim podru?jima treba koristiti druge membrane.

Krpljenje:Postigli smo velike uspehe sa krpljenjem ovih krovova i zakrpe se uvek dobro prime. Jednostavno treba obraditi drvenim dletom pukotinu, o?istiti je, namazati meavinu cementa za vezivanje i onda ispolirati mirglom.

Dobro sagra?en i odravan krov od betona trebalo bi da traje bar 200 godina.

Vrata i prozori

U Meksiku, vrata i prozori se projektuju tako da pre svega prue sigurnost. Generalno, ipke se stavljaju na svakih 17cm da bi se spre?ile kra?e. Trudio sam se da moji projekti ne izgledaju kao crkveni ili zatvorski prozori i da imaju velike otvore.

vrata 1

vrata 2

vrata 3

Dizajnirao sam oko 20 vrsta vrata koriste?i gvozdene ramove sa ispunom od ?eli?nog lima, ferocementa i agregata. Ovakva vrata su teka te moraju biti na dobrim arkama i dobro oka?ena. Mogu biti i protivpoarna kako bi sluila kaodrugavrata u garai. Tako?e, mogu imati dobru pro?u na tritu batenske opreme.

Moja vrata i prozori postavljeni ovde u Meksikuzati?ena su jednim slojem laka i to je sasvim zadovoljavaju?e za tu klimu.

preuzeto sa

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetaljiURL/Flying_Concrete_(Lete%C4%87i_beton).aspx?ban=820&tekstid=1780

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 Sledeća > Kraj >>

Strana 2 od 5